Potpredsednik Vlade i ministar finansija, Siniša Mali, zajedno sa ministarkom za evropske integracije, Tanjom Miščević, predvodiće tim koji ima za cilj da unapredi saradnju unutar regiona i sa EU.
Mali je na svom Instagram profilu naveo da se Plan rasta za Zapadni Balkan odnosi na period od 2024. do 2027. godine i podrazumeva niz potrebnih reformi, kao i finansijsku podršku Evropske unije.
"Kao što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio u Tirani, zajedno sa ministarskom za evropske integracije Tanjom Miščević formirali smo tim za Plan rasta za Zapadni Balkan, koji će nam omogućiti bližu saradnju unutar regiona i sa Evropskom Unijom. Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i podrazumeva niz potrebnih reformi, kao i finansijsku podršku Evropske Unije", naveo je Mali.
On je istakao da je zadatak tima da na najefikasniji način spovede sve neophodne aktivnosti.
"U fokusu su nam aktivnosti na uspostavljanju jedinstvenog, najpre regionalnog tržišta, kao i približavanje evropskom tržištu, što će mnogo značiti za naše građane, a pre svega za naše poslovne veze sa Evropom", saopštio je Mali.
On je dodao da je jedna od tema i pristup jedinstvenom tržištu za plaćanje u evrima - SEPA koje će omogućiti provizije i ubrzanje prekograničnih plaćanja.
Mali je naveo da se ubrzano radi i na "zelenim koridorima" kako bi se izbegla zadržavanja na drumskim i železničkim graničnim prelazima u teretnom saobraćaju prilikom izvoza i uvoza roba.
"Povezivanje ekonomija i uklanjanje prepreka su veliki i važni ciljevi koji vode ka suštinskom razvoju naše zemlje i regiona i boljoj budućnosti za naše građane. Hoćemo da Srbija raste, tražimo nove izvore rasta i načine da olakšamo poslovanje našim privrednicima. Time stvaramo mogućnosti za dodatno zapošljavanje, za otvaranje novih radnih mesta i novih fabrika, i time naša ekonomija postaje konkurentnija i atraktivnija za investicije. Osim ulaganja kroz naš budžet, kao što su izdvajanja za infrastrukturu i sve druge oblasti koje su važne za naše građane, ovo su naši dodatni napori kako bi dalje ojačali našu privredu i ostvarivali što veće stope rasta Srbije", naveo je Mali.
Miščević: Četiri stuba
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da se izrada plana rasta za Zapadni Balkan zasniva na četiri stuba, isto onako kako je Evropska unija najavila 8. novembra prošle godine.
Ona je to izjavila na panelu "Novine u politici proširenja i praćenju reformskih procesa - Plan rasta za Zapadni Balkan" i navela da se prvi stub odnosi na ubrzanu integraciju neke od politika jedinstvenog tržišta i da Srbija u ovom momentu razgovara o dve važne oblasti za ubrzanu integraciju.
"To je uključivanje u ono što se zove Single European Payment Area ili jedinstvena oblast Evropske unije za plaćanja, koja bi povezala naš platni sistem sa platnim sistemima država članica Evropske unije i to je stvar koja olakšava poslovanje. Druga oblast je oblast koju mi svi zovemo Green Lanes, zeleni koridori, a zapravo znači ubrzane, pojačane carinske procedure, saradnja u oblastima carinskih procedura", rekla je Miščević, navodi se u saopštenju Ministarstva za EU integracije.
Dodala je i da je za Srbiju važna oblast usklađivanja standarda proizvodnje naših proizvoda sa evropskim standardima.
"To je još jedna oblast koja je za nas od interesa, naravno u vezi sa zelenim koridorima ili bržim protokom na graničnim prelazima sa državama članicama i sva druga pitanja koja su vezana za drumski transport", rekla je Miščević.
Istakla je i važnost oblasti e-commerce kao i oblasti energetske i zelene tranzicije.
Kao drugi stub Miščević je navela pojačanu regionalnu integraciju, kako bi Srbija postala deo jedinstvenog tržišta.
"Uzmite činjenicu da mora da se napravi novi common regional market plan za zajedničko regionalno tržište koji će pratiti ovu vrstu integracije", rekla je Miščević.
Kao treći stub navela je reformsku agendu, koju je podelila u četiri oblasti: poboljašanje uslova poslovanja, energetska digitalna tranzicija, ljudski resursi i oblasti koje se odnose na vladavinu prava.
Kao poslednji stub navela je finansijski instrument, koji ulazi u proces usaglašavanja sa Evropskim parlamentom.
Podsetila je da finansijski instrument predviđa dve plus četiri milijarde evra za Zapadni Balkan i navela je da bi Srbija mogla od toga da dobije oko 1,7 milijardi evra u 4 godine, od čega će polovina sredstva koja budu došla do Srbije biti uplaćena u budžet, a druga polovina u infrastrukturu.
Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan?
Plan rasta za Zapadni Balkan je Evropska komisija predstavila u novembru 2023. godine.
On iznosi šest milijardi evra od kojih su dve milijarde u formi bespovratne pomoći dok preostalih četiri milijardi u obliku kredita sa povoljnim uslovima.
Cilj Evropske komisije je da se udvostruči ekonomija regiona u narednih deset godina.
Međutim, prema predloženom Planu, finansijska pomoć se uslovljava reformama u svakoj zemlji regiona, koje se odnose na principe demokratije i vladavinu prava.
Usklađivanje sa spoljnom politikom, kako se potvrđuje saopštenjem, takođe postaje važan elemenat.
"Prema usvojenom mandatu, jača se uloga Saveta EU u nadgledanju ispunjavanja uslova i praćenju ispunjenosti preduslova za podršku EU i proceni ispunjenosti plaćanja", naveo je Savet EU.
"Plan rasta" za Zapadni Balkan zasniva se na četiri stuba.
Oni imaju za cilj da unaprede ekonomsku integraciju partnera Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU, podstaknu ekonomsku integraciju unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzaju fundamentalne reforme i povećaju finansijsku pomoć za podržati reforme kroz instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan.
(JA/EUpravo zato)
