Sa 57 država članica u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, OEBS je najveća svetska regionalna bezbednosna organizacija. Njihova uloga je, ističu, obezbeđivanje stabilnosti, mira i demokratije za više od milijardu ljudi, kroz politički dijalog o zajedničkim vrednostima i kroz praktičan rad koji čini trajnu razliku.
"Svojim sveobuhvatnim pristupom bezbednosti koji obuhvata političko-vojnu, ekonomsku i ekološku i ljudsku dimenziju i svoje inkluzivno članstvo, OEBS pomaže da se premoste razlike i izgradi poverenje između država sarađujući na prevenciji sukoba, upravljanju krizama i postkonfliktnoj rehabilitaciji", navodi se u opisu odeljka na sajtu OEBS-a koji se naziva "Ko smo mi?".
Ističu da sa svojim institucijama, stručnim jedinicama i mrežom terenskih operacija, OEBS se bavi pitanjima koja imaju uticaj na našu zajedničku bezbednost, uključujući kontrolu naoružanja, terorizam, dobro upravljanje, energetsku bezbednost, trgovinu ljudima, demokratizaciju, slobodu medija i nacionalne manjine.
Istorijat: Kako je od KEBS-a nastao OEBS?
OEBS vuče svoje poreklo još iz ranih 1970-ih, kada je Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS) stvorena da služi kao multilateralni forum za dijalog i pregovore između Istoka i Zapada.
Na dvogodišnjem sastanku u Helsinkiju i Ženevi, KEBS je postigao sporazum o Helsinškom završnom aktu, koji je potpisan 1. avgusta 1975. Ovaj dokument je sadržao niz ključnih obaveza o vojno-političkim, ekonomskim i ekološkim pitanjima i pitanjima ljudskih prava koja su postala centralna tema u takozvanom „helsinškom procesu". Takođe je uspostavljeno deset osnovnih principa koji regulišu ponašanje država prema svojim građanima, kao i jednih prema drugima.
Helsinška povelja zamišljena je kao osnova za novi početak i otopljavanje odnosa koji su pretili bezbednosti celog sveta, a među potpisnicima bila je i Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) koja je u vreme Hladnog rata politički bila između Istoka i Zapada.
Do 1990. godine, KEBS je funkcionisao uglavnom kroz niz sastanaka i konferencija koje su nadograđivale i proširile obaveze država učesnica, dok je periodično revidirao njihovu implementaciju.
Međutim, sa završetkom Hladnog rata, samit u Parizu u novembru 1990. postavio je KEBS na novi kurs. U "Pariskoj povelji za novu Evropu" (usvojena 1990. godine i predstavlja prekretnicu jer su se države učesnice jednoglasno obavezale na razvoj demokratskih društava zasnovanih na višepartijskoj i tržišnoj ekonomiji), KEBS je pozvan da odigra svoju ulogu u upravljanju istorijskim promenama koje se dešavaju u Evropi i da odgovori na nove izazove posthladnoratovskog perioda.
Kao deo ovog procesa institucionalizacije, ime je promenjeno iz KEBS u OEBS odlukom Budimpeštanskog samita šefova država i vlada u decembru 1994. godine. Ovo je organizacija koja danas ima 57 članica i šest službenih jezika.
Nakon što je KEBS postao OEBS, i nadležnosti su se proširile, te se OEBS danas bavi:
- zaštitom ljudskih prava i demokratije;
- regulisanjem političkih kriza i vojnih aktivnosti;
- izgradnjom demokratskih institucija u sklopu procesa tranzicije;
- nadgledanjem parlamentarnih i lokalnih izbora;
- implementacijom međunarodnih pravnih i političkih obaveza, poput Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, ili rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu usvojenoj po završetku NATO bombardovanja Jugoslavije 1999.
Pored toga, ova međunarodna organizacija ima i misije na terenu kojim pomaže državama domaćinima da u praksi sprovedu načela Helsinškog dokumenta, a jedan od zadataka je da se spreče i potencijalne krize.
Njenih 12 misija raspoređeno je po centralnoj Aziji, jugoistočnoj Evropi i Kavkazu.
Kako funkcioniše OEBS?
Najviše telo za donošenje odluka u OEBS je Samit šefova država i vlada država učesnica, koji usvaja strateške odluke za rad Organizacije i postavlja njene prioritete na najvišem političkom nivou.
Ministarski savet je centralno telo za donošenje odluka i forum za političke konsultacije u okviru OEBS o svim pitanjima relevantnim za Organizaciju. Uobičajeno je da se Ministarski savet sastaje jednom godišnje u državi koja u toj godini predsedava, iako su mogući i vanredni sastanci ovog tela ukoliko države učesnice tako odluče. Trenutno telom predsedava Malta a predsedavajući je Jan Borg, ministar spoljnih poslova Malte.
Važna organizacija za Srbiju 90-ih
Važan deo u rešavanju jedne od najvećih političkih kriza u Srbiji krajem 1990-ih odigrala je upravo misija OEBS-a predvođena emisarom Felipeom Gonzalesom. Kada su i Srbiji krajem 1996. godine održani lokalni izbori koji su u pojedinim gradovima, poput Beograda, najavili kraj vladavine Slobodana Miloševića i njegove Socijalističke partije Srbije, i kada Milošević nije želeo da prizna rezultate, nastupili su neki od najvećih protesta i višemesečne demonstracije studenata i građana. Obe strane bile su uporne u stavovima, da bi pod unutrašnjim pritiskom Milošević povukao poslednju kartu: poziv OEBS-u da utvrdi konačne rezultate.
OEBS je pristao da pošalje misiju u Beograd, a uloga glavnog "sudije" data je Felipeu Gonzalesu, koji je godinama zatim u Srbiji bio veoma prepoznatljivo ime.
On je dobio zadatak da OEBS upozna sa činjenicama u vezi sa lokalnim izborima u Srbiji i da potom Miloševiću saopšti zaključak. Rezultati izbora, odnosno pobeda opozicije u Beogradu i još nekim velikim gradovima, priznati su upravo posle izveštaja specijalnog izaslanika OEBS-a 11. februara 1997. donošenjem leks specijalisa, posebnog zakona.
Srbija članica od 2000.
Republika Srbija je članica OEBS od 10. novembra 2000. godine (kao država sukcesor Savezne Republike Jugoslavije), a 27. novembra 2000. godine, na sastanku Ministarskog saveta OEBS u Beču, potpisivanjem osnovnih dokumenata OEBS prihvatila je sve norme, standarde i obaveze koje iz tih dokumenata proizilaze.
Aktivno učestvuje u svim aktivnostima OEBS, kao i radu Parlamentarne skupštine OEBS.
Kao zemlja na putu pristupanja EU, posvećena je saradnji sa OEBS posebno kada je reč o procesu reformi i postizanja visokih demokratskih standarda. Saradnja Srbije sa Misijom OEBS u Srbiji, koja je otvorena 2001. godine, se u Organizaciji često ističe kao primer partnerske saradnje između države domaćina i jedne misije na terenu.
Kruna višegodišnjeg aktivnog učešća u radu Organizacije, bilo je predsedavanje Srbije tokom 2015. godine.
Srbija je došla na čelo organizacije u jednom od najtežih momenata u njenoj istoriji, koji je prouzrokovan krizom u i oko Ukrajine. Tokom predsedavanja, aktivnosti Srbije su bile usmerene u pravcu premošćavanja jaza između ''istoka'' i ''zapada'' i ponovnog uspostavljanja dijaloga. Naše predsedavanje, koje je od strane država učesnica OEBS pozitivno ocenjeno, značajno je doprinelo ugledu i promociji Srbije i pokazalo da ona poseduje kapacitete za složene zadatke na međunarodnoj sceni.
(JA/EUpravo zato)
