Evropska komisija razmatra mogućnost da sprovođenje penzione reforme uslovi isplatom sredstava iz sledećeg budžeta Evropske unije, vrednog čak 2 biliona evra, u pokušaju da zaštiti finansije zemalja članica od nadolazeće demografske krize.
Kako su za Politico potvrdila tri visoka zvaničnika EU, izvršno telo EU, odnosno njegovi ekonomski i finansijski odseci, razmatraju načine da ojačaju oslabljene državne penzione sisteme, tako što bi državama članicama preporučili mere koje podstiču štednju za penziju.
Ako države članice ne budu sledile ove tzv. preporuke po državama (Country Specific Recommendations – CSR), mogle bi da ostanu bez dela sredstava iz sedmogodišnjeg budžeta EU koji počinje 2028. godine.
"Naš posao u Komisiji jeste da pomognemo zemljama da urade ono teško", rekao je jedan visoki zvaničnik Komisije, dodajući da bi CSR "mogli biti pravi alat" za to, jer "povezuju reforme sa investicijama".
Evropska unija suočava se s opasnim spojem visokog javnog duga, starenja stanovništva i pada nataliteta. U kombinaciji, ti faktori ugrožavaju svaki penzioni sistem zasnovan na principu "iz generacije u generaciju", gde aktivni radnici kroz poreze obezbeđuju prihode za sadašnje penzionere.
Problem je već sada vidljiv. Više od 80 odsto penzionera u EU 2023. godine živelo je isključivo od državne penzije. Takva zavisnost dovela je do toga da je svaka peta osoba starija od 65 godina u riziku od siromaštva, ukupno oko 18,5 miliona ljudi.
Cilj Brisela je dvostruk: smanjiti pritisak na državne budžete i istovremeno podstaći razvoj tržišta kapitala po uzoru na SAD, tako što bi se dugoročna štednja građana aktivirala kroz ulaganja.
Osetljiva ideja
Ipak, iako je ideja dobronamerna, politički je izuzetno osetljiva.
Penziona politika spada van nadležnosti Evropske komisije, ali povezivanje fondova EU sa politički "vrućim" temama poput penzija može biti rizično za vlade, naročito jer najaktivniji glasači u demokratijama pripadaju starijoj populaciji.
"Ne može se kupiti penziona reforma", izjavio je jedan zamenik ministra finansija. "To zadire u samu srž onoga što demokratija jeste."
Penzione reforme često izazivaju proteste. U Briselu se ove nedelje policija sukobila sa predstavnicima sindikata koji su protestovali zbog mera štednje, uključujući i planirano povećanje starosne granice za penziju sa 65 na 67 godina do 2030. Belgija je, pritom, prošla laganije od Francuske, gde su prošle godine višemesečni protesti izbili nakon što je predsednik Emanuel Makron podigao granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.
Uprkos tome, novoimenovani francuski premijer Sebastijen Lekornu najavio je u utorak da će Makronove penzione reforme staviti "na čekanje", zbog parlamentarne krize koja onemogućava usvajanje budžeta. Odlaganje bi moglo da košta Francusku i do 400 miliona evra naredne godine, u trenutku kada vlada pokušava da smanji javni dug.
Plan Evropske komisije ne bi išao dotle da propisuje starosnu granicu za penziju ili visinu mesečnih primanja penzionera. Umesto toga, Brisel želi da motiviše građane da sami više štede za starost i da podstakne kompanije da svojim zaposlenima ponude dodatne penzione fondove.
CSR preporuke deo su godišnjeg procesa fiskalnog nadzora kojim Komisija usklađuje ekonomske politike država članica. One se definišu kroz pregovore sa nacionalnim vladama, s ciljem da se reše najvažniji ekonomski problemi svake zemlje. Komisija tvrdi da to nije pritisak, već "dobra ekonomija".
"Ako se preporuke budu odnosile na penzije, neka bude tako", rekao je drugi visoki zvaničnik Komisije.
"Šargarepa i štap" posle pandemije
Zemlje članice EU su ranije često ignorisale CSR preporuke. Međutim, to bi se moglo promeniti ako Komisija uvede finansijske podsticaje, model koji je uspešno primenjen u okviru postpandemijskog Fonda za oporavak od 800 milijardi evra.
Tada je Komisija koristila kombinaciju "šargarepe i štapa": vlade su dobijale sredstva tek nakon što ispune reforme i ciljeve koji modernizuju ekonomiju, a među njima su bile i penzione reforme.
Taj sistem se u Briselu pokazao kao efektan, pa se sada razmatra da postane deo redovnog budžeta EU, posebno ako ojača sprovođenje CSR preporuka.
Ipak, ne dele svi to oduševljenje. Ogromna količina administracije i dokaza koje su države morale da dostave kako bi pokazale da ispunjavaju uslove usporila je proces, pa su milijarde evra ostale neiskorišćene.
"Ne znamo zašto je Komisija toliko vezana za ovaj model", rekao je još jedan zamenik ministra finansija, skeptično dodajući: "Penziona reforma je politička tempirana bomba. Sumnjam da će iko pristati da je sprovede".
(EUpravo zato/Politiko)
