Železnički prevoz putnika u Evropi je u porastu, jer se sve više ljudi odlučuje za vozove, bilo zbog posla ili putovanja. Međutim, više istraživanja pokazuje da je pouzdana internet veza i dalje izazov na evropskim prugama. U Velikoj Britaniji, na primer, čak 70 odsto putnika prijavilo je česte prekide WiFi signala tokom putovanja, prema podacima platforme Uswitch.
"Jedna od glavnih prednosti putovanja vozom jeste to što vreme provedeno u putu može biti produktivno, bilo za posao, bilo za društvene aktivnosti. Ali da bi to bilo moguće, putnici moraju imati neprekinutu mobilnu konekciju", izjavio je Kris Pejdž, predsednik britanske organizacije Railfuture, za Euronews Next.
Koje zemlje imaju najbrži internet u vozovima?
Prema analizi Speedtest Intelligence podataka iz drugog kvartala 2025. godine, koju je objavio Ookla, Švedska nudi ubedljivo najbrži WiFi u evropskim vozovima.
Srednja brzina preuzimanja podataka u toj zemlji iznosi 64,6 megabita u sekundi (Mbps), više od četiri puta brže od evropskog proseka od 7,6 Mbps, a čak 150 puta brže od poslednjeplasirane Holandije (0,4 Mbps).
Pored Švedske, još tri zemlje imaju prosečne brzine preko 20 Mbps: Švajcarska (29,8 Mbps), Irska (26,3 Mbps) i Češka (23,4 Mbps). Francuska je tik ispod te granice sa 19,1 Mbps.
Velika Britanija i Španija ispod 2 Mbps
S druge strane, neke od najvećih evropskih ekonomija beleže izuzetno niske brzine interneta u vozovima. Holandija je na samom dnu sa 0,4 Mbps, zatim slede Austrija (0,7 Mbps), Velika Britanija (1,1 Mbps) i Španija (1,5 Mbps). Italija je nešto bolja sa 4,8 Mbps, dok Nemačka znatno odskače sa 14,9 Mbps.
Norveška je na evropskom proseku od 7,6 Mbps, a Rumunija je nešto iznad, sa 12,5 Mbps.
Zašto je Švedska izuzetak?
Švedska prednjači i po brzini slanja podataka, sa prosekom od oko 55 Mbps, više nego duplo u odnosu na sledeću zemlju, Švajcarsku (25,6 Mbps).
Industrijski analitičar Ookla-e, Luk Kiho, navodi da Švedska kombinuje modernu tehničku opremu u vozovima sa jasno definisanom politikom koja podrazumeva pokrivenost železničkih linija mobilnim signalom. Operateri su modernizovali vozove novijim WiFi sistemima i prelaskom na 5 GHz frekvenciju, a često povezuju više javnih mreža radi stabilnije veze.
"Švedska takođe prednjači u uvođenju FRMCS-a (železničke komunikacije zasnovane na 5G tehnologiji) i ciljanim unapređenjima 5G mreže duž železničkih ruta. Takav pristup omogućava bolju pokrivenost i kapacitet upravo tamo gde vozovi saobraćaju", objašnjava Kiho.
On dodaje da švedski telekom regulator PTS godinama postepeno širi obaveze pokrivanja signalom, uključujući i glavne železničke linije, dok su dozvole za korišćenje nižih frekvencija (700 MHz) dobijene uz obavezna ulaganja u ruralnu pokrivenost. Sve to zajedno stvorilo je stabilnu mrežu na koju se vozovi mogu osloniti.
Zašto su razlike u brzini interneta u Evropi toliko velike?
Kvalitet interneta u vozovima u Evropi "najviše zavisi od toga da li se železničke rute tretiraju kao prioritetne zone pokrivenosti", kaže Kiho.
Zemlje koje omogućavaju zajedničko korišćenje infrastrukture, postavljaju signalne sisteme duž pruga i tunela i uključuju te obaveze u licence za radio-frekvencije imaju znatno manje "mrtvih zona" i prekida veze.
"Performanse WiFi-ja nisu samo pitanje samog voza, već celokupnog sistema, od infrastrukture do mrežnih rešenja", rekao je Loran Trože, predsednik kompanije Altrius i bivši predsednik Bombardier Transportationa.
Veliki deo evropskih vozova i dalje koristi zastarele WiFi 4 sisteme i preopterećeni 2,4 GHz opseg, dok prelazak na WiFi 5 i 5 GHz donosi značajna poboljšanja.
Kiho dodaje da i ulaganja vlada, kao i telekom pokrivenost duž pruga, presudno utiču na brzinu interneta.
Švajcarski primer pokazuje koliko to znači, odlična mobilna pokrivenost duž pruga, uključujući 4G signal čak i kroz tunele poput Gotthard Base tunela, kao i oslanjanje na javne mreže za WiFi u vozovima. Slično tome, švedska ulaganja u železnički 5G pokazala su da ciljane politike i javna sredstva mogu doneti konkretne rezultate za putnike.
(EUpravo zato/Euronews)
