U svetlu novih geopolitičkih okolnosti, Evropa mora da pronađe svoje prirodne saveznike, a Latinska Amerika je među prvima, smatra hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Davor Ivo Stier. Njegov izveštaj o političkoj strategiji EU prema Latinskoj Americi usvojen je juče u Evropskom parlamentu.
Izveštaj, koji poziva na snažnije političko, društveno i ekonomsko angažovanje EU u ovom regionu, podržalo je 354 poslanika, dok je 195 bilo protiv, a 77 uzdržano.
Kako se navodi u izveštaju, međunarodni poredak koji je nakon Drugog svetskog rata donekle garantovao stabilnost, danas je pod pritiskom rastućih tenzija, nacionalističkih tendencija i sve intenzivnije sukobljene dinamike. Evropska unija se, stoga, suočava sa neprijateljskim i zahtevnim okruženjem i mora da ponudi snažan i strateški odgovor na novu realnost.
"U toku je temeljna transformacija međunarodnog poretka"
"Evropa mora brzo da se prilagodi i pronađe ili ponovo otkrije svoje prirodne saveznike. Latinska Amerika je tu na prvom mestu – zbog istorije, porodičnih i kulturnih veza sa evropskim zemljama, ali i zbog zajedničkih vrednosti. Reč je o regionu koji je pretežno demokratski, miroljubiv i sa sličnim interesima“, rekao je Stier u izjavi za Hinu.
On dodaje da jedna regija ima kapital i tehnologiju, dok druga raspolaže neophodnim sirovinama, ali joj je potreban upravo taj kapital i tehnološki napredak. Upravo tu se, prema njemu, krije zajednički interes.
Izveštaj konstatuje da je svet ušao u novu fazu globalnog nadmetanja, gde saradnju sve više zamenjuje oštra strateška konkurencija. Kao glavnog konkurenta EU izveštaj prepoznaje Kinu, koja je već pretekla Evropu i postala glavni trgovinski partner Latinske Amerike.
Stier upozorava da Kina dodatno jača svoju poziciju kroz izgradnju ogromne luke Čankaj (Chancay) u Peruu, koja bi omogućila direktnu vezu sa Kinom preko Pacifika. Planovi uključuju i železničku vezu kroz Amazon do Brazila, čime bi sirovine iz Južne Amerike išle ka Kini, a gotovi kineski proizvodi stizali na južnoamerička tržišta.
Međutim, kako navodi, takav sistem je u osnovi eksploatatorski i donosi vrlo malo dodatne vrednosti zemljama Latinske Amerike, što bi ovaj kontinent ponovo učinilo zavisnim, nekada od SAD, sada od Kine. Latinskoameričke zemlje, prema Stieru, žele da izbegnu tu zavisnost diversifikacijom tržišta i zato žele jače veze sa Evropom. No, Evropa kasni.
Evropski odgovor Kini
Evropska unija je 2021. godine odgovorila na kineski infrastrukturni projekat "Pojas i put“ pokretanjem sopstvene inicijative pod nazivom Global Gateway.
Ova strategija predviđa ulaganja u visini od 300 milijardi evra do 2027. godine, s ciljem izgradnje "pametnih“, bezbednih i ekoloških veza sa svetom, u oblastima digitalizacije, energetike i saobraćaja. Pored toga, planirano je jačanje zdravstvenih, obrazovnih i istraživačkih sistema.
Ipak, kineska ulaganja su, prema ocenama kritičara, vidljivija i brže realizovana zahvaljujući tesnoj sprezi kineskog državnog i finansijskog sektora. Stier podržava evropski strateški odgovor, ali upozorava na njegove slabosti.
"Za Latinsku Ameriku je u okviru Global Gateway-a predviđeno 45 milijardi evra. Iako u izveštaju naglašavamo važnost ove inicijative, takođe smo kritični, nedostaje transparentnost, parlamentarna kontrola, kao i usklađenost prioriteta sa samim partnerima u Latinskoj Americi“, kaže Stier.
Dodaje i da je problem u slaboj koordinaciji i oslanjanju na eventualna buduća privatna ulaganja, koja bi trebalo da se kombinuju sa evropskim budžetskim sredstvima.
"Mora se više raditi na uključivanju privatnog sektora“, zaključuje.
Ko nije podržao izveštaj?
Izveštaj se bavi i nizom gorućih problema Latinske Amerike: visokom stopom kriminala, slabim prilikama za mlade, ekološkim izazovima, femicidom, političkom nestabilnošću i autoritarnim režimima u državama poput Venecuele, Nikaragve, Salvadora i Kube.
Iako izveštaj pokriva širok spektar tema i odgovara programima većine političkih grupacija u Parlamentu, nije dobio podršku krajnje levice i desnice. Takođe, određeni broj poslanika iz zemalja s jakim poljoprivrednim sektorom, poput Francuske, Poljske i Italije, glasao je protiv.
Njihovo protivljenje uglavnom proizlazi iz zabrinutosti oko trgovinskog sporazuma EU sa zemljama Mercosura, ekonomske zajednice Južne Amerike koju predvode Brazil i Argentina. Evropski poljoprivredni lobi tradicionalno se protivi otvaranju tržišta trećim zemljama.
"Bez novih tržišta, Evropa gubi tempo“
Uprkos protivljenju, razvoj odnosa sa Latinskom Amerikom je, prema izveštaju, nužno povezan sa trgovinskim sporazumima. Stier naglašava da takvi sporazumi ne donose samo trgovinsku razmenu, već i mogućnost nametanja evropskih standarda i zaštite evropskih proizvođača.
"Ovo nije izveštaj o Mercosuru, već o političkim odnosima sa Latinskom Amerikom. Ali naravno da se Mercosur pominje u geopolitičkom kontekstu. U svetu koji više ne funkcioniše kao ranije, morate otvarati nova tržišta kako bi evropska ekonomija napredovala. U tom smislu, Mercosur ima ključni geopolitički značaj“, kaže Stier.
On podseća da se pregovori sa Mercosurom vode više od 20 godina, a sporazum još nije ratifikovan.
"Ako se Evropa ne pokrene brže, rizikuje da izgubi Latinsku Ameriku“, upozorava.
Zaključuje da bi sklapanjem sporazuma s Meksikom i zemljama Mercosura, 95% trgovine između Evrope i Latinske Amerike bilo obuhvaćeno sporazumima o slobodnoj trgovini koji uključuju i zaštitu radnih prava, životne sredine i klimatske ciljeve iz Pariskog sporazuma.
"Biće tesno oko glasanja o Mercosuru"
Stier podseća da su i u slučaju sporazuma sa Kanadom (CETA) postojale velike opstrukcije, naročito iz Francuske, ali da se na kraju ispostavilo da je evropska poljoprivreda profitirala.
Za sporazum sa Mercosurom, smatra da Evropska komisija mora ozbiljnije pristupiti rešavanju legitimnih zabrinutosti koje dolaze iz sektora poljoprivrede, uz poboljšanje komunikacije i veću transparentnost.
Kako kaže, glasanje o njegovom izveštaju može biti prvi pokazatelj kako će Evropski parlament pristupiti ratifikaciji sporazuma sa Mercosurom, a očekuje da će ishod biti "veoma neizvestan“.
Na kraju razgovora, Stier je istakao da, pored geopolitičkih i ekonomskih razloga, i brojna hrvatska dijaspora u Latinskoj Americi predstavlja dodatni motiv za jačanje odnosa između EU i ovog regiona.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
