Teroristički napad u koncertnoj dvorani "Krokus siti hol" u Moskvi, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, uznemirio je čitav svet, ali i međunarodnu zajednicu. Veliki broj mrtvih i povređenih u Rusiji uticao je na to da brojne evropske države podignu stepen bezbednosti u strahu od novih teroristički napada. Među državama koje su razmatrale bezbednosnu situaciju je i Srbija.
A kakve procedure Evropska unija ima kada je u pitanju terorizam?
Borba protiv terorizma je jedan pod najvećih prioriteta Evropske unije. Nakon niza napada počinjenih od 2015. godine, Evropska unija je usvojila niz različitih mera za zaustavljanje terorizma.
Iako je odgovornost za borbu protiv kriminala i zaštitu bezbednosti prvenstveno u rukama država članica, teroristički napadi poslednjih godina ukazali su na činjenicu da je to i zajednička odgovornost koju treba zajedno preuzeti. Zato su lideri EU 2015. objavili zajedničku izjavu za usmeravanje rada EU i država članica. Oni su tada pozvali na preduzimanje posebnih mera usmerenih na tri oblasti, i to:
- garantovanje bezbednosti građana
- sprečavanje radikalizacije i očuvanje vrednosti
- saradnju sa međunarodnim partnerima
Jedna od mera koju je EU preduzela je uspostavljanje liste terorista EU. Nakon napada 11. septembra 2001, EU je sačinila listu lica, grupa i subjekata koji su učestvovali u terorističkim aktima i na koje se primenjuju restriktivne mere. Ova lista se redovno pregleda, najmanje svakih šest meseci.
Od septembra 2016. godine, EU je mogla da primenjuje sopstvene sankcije protiv ISIL/Daesh-a i Al-Kaide i protiv osoba i entiteta povezanih sa njima ili koji ih podržavaju.
Takođe, razmena informacija je jedna od efikasnijih mera. Ona se dešava između organa za sprovođenje zakona, sudskih i obaveštajnih organa u državama članicama i od suštinskog je značaja za borbu protiv terorizma, praćenje stranih boraca i borbu protiv organizovanog kriminala.
EU je preduzela mere za poboljšanje razmene informacija između država članica, koje uključuju:
- okvir za interoperabilnost informacionih sistema EU koji podržavaju upravljanje nacionalnim granicama, bezbednost i migracije (2019.)
- ažuriranje Šengenskog informacionog sistema, koji policajci i službenici granične kontrole koriste za razmenu obaveštenja o traženim ili nestalim licima i predmetima (2018.)
- direktiva o evidenciji podataka o putnicima, koja reguliše prenos i obradu ličnih podataka koje daju putnici u vazdušnom saobraćaju (2016.)
- osnivanje Evropskog centra za borbu protiv terorizma pri Evropolu za podršku razmeni informacija između nacionalnih policijskih organa (2016).
Nakon terorističkih napada u Madridu 11. marta 2004. godine, lideri EU usvojili su deklaraciju o borbi protiv terorizma. Jedna od mera koje su usvojili je uspostavljanje funkcije koordinatora EU za borbu protiv terorizma.
On je zadužen za koordinaciju rada na borbi protiv terorizma unutar EU, praćenje sprovođenja strategije EU za borbu protiv terorizma i unapređenje komunikacije između EU i trećih zemalja.
Suzbijanje finansiranja terorizma takođe je mera kojoj EU staje na put terorizmu. Pranje novca i finansiranje terorizma predstavljaju ozbiljnu pretnju finansijskom sistemu EU i bezbednosti njenih građana. Od 2018. godine u EU su na snazi stroža pravila za sprečavanje pranja novca. Zahvaljujući ovim pravilima, teško je sakriti nelegalna sredstva iza slojeva fiktivnih kompanija, a pooštrene su i provere rizičnih trećih zemalja. Istovremeno, pravila su ojačala ulogu organa za finansijski nadzor i poboljšala pristup informacijama i njihovu razmenu.
Kako bi zatvorio rupe koje su teroristima dozvoljavale da koriste prenamensko oružje, Savet je 2017. usvojilo nova pravila za kontrolu nabavke i posedovanja oružja.
Direktiva uključuje mere za poboljšanje usaglašenosti i stroža pravila za nabavku i posedovanje najopasnijeg vatrenog oružja. U junu 2019. godine, Savet je usvojio nova pravila kako bi se ograničila dostupnost prekursora eksploziva široj javnosti i obezbedilo odgovarajuće izveštavanje o sumnjivim transakcijama u lancu snabdevanja.
Digitalizacija pravosudne saradnje je takođe važan faktor. Sve više kriminalaca i terorista koristi tehnologiju za planiranje i činjenje zločina. Stoga se vlasti sve više oslanjaju na e-dokaze kako bi pronašle i osudile kriminalce. EU trenutno radi na novim pravilima kako bi obezbedila efikasniji mehanizam za prekogranični pristup e-dokazima.
EU je preduzela i mere za zaustavljanje stranih terorističkih boraca. Od 2011. godine, procenjuje se da je između 4.000 i 5.000 državljana EU putovalo ili pokušalo da putuje u zone sukoba, uglavnom u Iraku i Siriji, da bi se pridružilo terorističkim grupama kao što su ISIL/Daesh. 30 odsto njih se već vratilo u matičnu zemlju. Pitanje stranih boraca je već dugi niz godina prioritet političke agende EU. U martu 2017. EU je usvojila direktivu o borbi protiv terorizma. Nova pravila jačaju pravni okvir EU za sprečavanje terorističkih napada i rešavaju pojavu stranih terorističkih boraca. Direktiva inkriminiše dela kao što su:
- pohađanje obuke ili putovanja u terorističke svrhe
- organizacija ili omogućavanje takvih putovanja
- obezbeđivanje ili prikupljanje sredstava povezanih sa terorističkim grupama ili terorističkim aktivnostima.
Jedna od važnijih mera je saradnja sa trećim zemljama. Bezbednost Unije i njenih građana direktno je povezana sa onim što se dešava van Evrope. Savet je 2015. godine odlučio da ojača spoljno delovanje u borbi protiv terorizma, posebno na Mediteranu i Bliskom istoku, kao i u Severnoj Africi, Zalivu i Sahelu.
Savet je 2014. godine usvojio strategiju EU za borbu protiv terorizma/stranih boraca, sa posebnim fokusom na Siriju i Irak.
Strategija navodi nekoliko prioritetnih oblasti, uključujući unapređenje saradnje sa trećim zemljama radi otkrivanja mreža za regrutovanje i stranih boraca.
"Međunarodna zajednica mora čvrsto da se ujedini"
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je da međunarodna zajednica mora da se čvrsto ujedini protiv terorizma, nakon napada u Moskvi.
"Najoštrije osuđujem gnusni napad koji je počinjen u Moskvi. Terorizam je ponovo ciljao nevine ljude. Međunarodna zajednica mora da ostane čvrsto ujedinjena u borbi protiv terorizma", naveo je Borelj na platformi Iks.
On je u svom saopštenju istakao da Evropska unija "konačno postaje svesna” bezbednosnih izazova oko sebe. Podsetio je da su konflikti i nestabilnosti u toku u nekoliko regiona, uključujući Ukrajinu, Bliski istok i Afriku.
"Konačno postajemo svesni mnogih bezbednosnih izazova u našem opasnom okruženju", kazao je, dodajući da Evropski mirovni fond, koji je "vanbudžetski fond EU" osnovan 2021. godine, pomaže bloku da podrži svoje partnere ‘vojno’, što nije bilo moguće iz budžeta EU".
Borel je naglasio da EU mora "podsticati mnogo više zajedničkih nabavki, bolje obezbediti našu sigurnost snabdevanja, usidriti ukrajinsku odbrambenu industriju u Evropi i organizovati masovno industrijsko povećanje".
EU države oprezne nakon napada u Moskvi
Francuska vlada podigla je upozorenje na terorizam na najviši nivo nakon pucnjave u koncertnoj dvorani u Moskvi u kojoj je poginulo skoro 140 ljudi.
"S obzirom na to da Islamska država preuzima odgovornost za napad i pretnje koje opterećuju našu zemlju, odlučili smo da podignemo uzbunu za nacionalnu bezbednost na najviši nivo: hitan napad", rekao je premijer Gabrijel Atal na Iksu.
Odluka je doneta nakon sastanka francuskog bezbednosnog kabineta, kojem je prisustvovao i predsednik Emanuel Makron.
Francuski sistem upozoravanja na terorizam ima tri nivoa. Najviši nivo se proglašava ako se pretpostavi da je napad neminovan.
Omogućava pojačane mere bezbednosti, uključujući pojačane patrole vojnog osoblja na javnim mestima kao što su železničke stanice, aerodromi i verski objekti.
Odluka je doneta četiri meseca pre nego što Pariz treba bude domaćin Olimpijskih igara. Francuska je već smanjila ceremoniju otvaranja, koja će se održati u julu na reci Seni, zbog zabrinutosti zbog teoretskog islamističkog terorističkog napada.
Italijanska policija takođe će podići stepen bezbednosti pred predstojeći Uskrs, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje.
Odluka o povećanju budnosti Italija je donela zbog terorističkog napada u Moskvi u petak, prenosi Rojters.
"U susret uskršnjim praznicima aktivnost policije biće intenzivirana", navodi se u saopštenju i dodaje da će posebna pažnja biti posvećena "svim osetljivim tačkama".
Zvanična Budimpešta poziva na intenzivnu međunarodnu saradnju u borbi protiv terorizma i oštro osuđuje smrtonosni teroristički napad koji se krajem prošle nedelje dogodio u prepunoj koncertnoj dvorani "Krokus" u predgrađu Moskve, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na marginama foruma ATOMEKSPO 2024. koji se država na federalnoj teritoriji Sirijus na krajnjem jugu Rusije.
"Mađarska je bila šokirana snimkom napada u dvorani 'Krokus'. Oštro osuđujemo nasilni terorizam i moramo mu se suprotstaviti na globalnom nivou. Očigledno je da je to globalni izazov i potrebna nam je međunarodna saradnja za tu borbu. Sve naše misli i molitve su upućene porodicama koje su izgubile svoje najmilije", rekao je Sijarto i izrazio nadu da se ovakav teroristički napada više nigde u svetu neće ponoviti.
Osuda napada od strane Evropljanja
Zategnuti odnosi između Evrope i Rusije nisu bili faktor prilikom reagovanja na terotistički napad. EU je saopštila da je "šokirana i zgrožena" napadom.
"EU osuđuje sve napade na civile. Naše misli su sa svim tim ruskim građanima koji su pogođeni", rekao je vodeći portparol EU za spoljne poslove Peter Stano.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel takođe su osudili napad, zajedno sa portparolkom NATO-a Farah Dahlalah.
"Osuđujemo užasan teroristički napad na nedužne posetioce koncerata u Moskvi. Naše misli su sa rođacima žrtava i svim povređenima", napisao je kancelar Olaf Šolc na Iksu.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok opisala je napad u Moskvi kao "kukavički, nehumani teror". Takođe na platformi Iks, napisala je: "Nevini ljudi koji su samo želeli da odu na rok koncert hladnokrvno su ubijeni”.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je "duboko saučešće" pogođenim porodicama i narodu Rusije, kao i vladi, piše u saopštenju. Gutereš je povređenima poželeo brz oporavak.
Savet bezbednosti UN pozvao je na rasvetljavanje ovog "kukavičkog i groznog terorističkog napada". Počinioci, organizatori, finansijeri i sponzori moraju biti pozvani na odgovornost i izvedeni pred lice pravde. Sve države su pozvane da aktivno sarađuju sa vladom Rusije i drugim relevantnim organima u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti.
Kako je Srbija reagovala?
Nakon terorističkog napada u Moskvi, održana i vanredna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, sa koje je poručeno da nema neposrednih saznanja da Srbiji preti teroristički akt. Međutim, na ulicama Srbije tokom vikenda bio je primetan veći broj pripadnika bezbednosnih službi. Na najprometnijim mestima primećeno je i prisustvo pripadnika Bezbednosno-informativne agencije.
(JA/EUpravo zato)
