Kako je za RTS rekla Snežana Pajović, koja je ceo radni vek provela u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, nauka se posmatra kao nešto potpuno odvojeno od života, kao nešto što košta, što je samo trošak ovog društva.
"A to apsolutno nije tačno. Konkretno, Institut u Vinči se bavi od osnovnih istraživanja do plasmana različitih usluga, delatnosti i proizvoda na tržištu, već više od 50 godina", napominje Pajović.
Kako kaže, o tome svedoči i procentualni deo našeg budžeta. Dakle, jedan deo novca je iz budžeta našeg resornog ministarstva, negde oko 63 posto. Govorim o ciframa koje se odnose na prošlu godinu, a ostatak se zarađuje na tržištu. Dakle, nauka ima primenu", ističe ona.
U Vinči postoji jedina laboratorija koja proizvodi lekove radiofarmaceutike koji se primenjuju u kliničkoj praksi. Tri leka je zvanično registrovalo Ministarstvo zdravljao i Agencije za lekove.
Institut takođe pruža niz usluga koje se odnose na ispitivanje zračenja u okviru novoizgrađenih zdravstvenih ustanova, što podrazumeva kontrolu rendgen aparata i različitih skenera koji zrače i koji moraju da budu pod stalnom kontrolom, dok laboratorija za termoenergetiku i energetsku efikasnost, ima izuzetno dobru saradnju sa elektroprivredom.
Ono što zanima sve - Da li reaktori u Vinči mogu da se reaktiviraju?
Postojeći reaktori u Institutu za nuklearne nauke ne bi mogli da se koriste, pre svega zato što oni nikada i nisu korišćeni za proizvodnju električne energije, čak ni za proizvodnju radionuklida koje naša zemlja mora da uvozi.
Ona kaže da su ti reaktori korišćeni isključivo u istraživačke svrhe kao takozvani školski reaktori. Na njima su radili diplomci, zatim su se radile doktorske teze, tako da apsolutno ne bi mogli da se na neki način rekonstruišu i pretvore u tu vrstu reaktora.
"Ali to ne znači da na tim mestima ne bi mogli da se izgrade novi reaktori ili nova nuklearna postrojenja, imajući u vidu da su se nuklearne tehnologije i te kako se razvile", ističe Pajović.
Zagađenost vazduha, klimatske promene, ali i manjak energije usled geo-političkih kriza ukazuju da je energetska stabilnost preduslov da zemlja bude i ekonomski stabilna.
Prema rečima Snežane Pajović, nedostatak energije je globalni problem i zato se razmatraju svi alternativni izvori energije, ali se na kraju zaključilo da je nuklearna energija nešto što postaje neminovnost.
"Ukoliko se donese ta strategija i odluka o izgradnji nukearnih elektrana, treba znati da će ti reaktori biti savremeniji i bezbedniji nego što su reaktori u zemljama u našem okruženju", navodi Snežana Pajović.
Zbog svega toga, prema njenim rečima, neophodnost je da se građani na pristupačan i razumljiv način upoznaju, edukuju i informišu šta se radi, kako, na koji način i u tom slučaju stvari će se prihvatati kao jedna neminovnost, kao nešto sasvim prirodno.
"Nuklearne centrale koje proizvode električnu energiju ne mogu se sagraditi za dva dana. To traje po deset godina. Za deset godina kako će izgledati situacija u okolnim zemljama, kako će izgledati u Evropi, u celom svetu, da li mi možemo u tom trenutku u odnosu na situaciju kod njih biti potpuno energetski nezavisni, to je nemoguće predvideti", napominje direktorka Instituta za nuklearne nauke u Vinči.
Takođe ona ističe da bi Institut Vinča zajedno sa fakultetima vrati kvalitetne studijske programe koji se odnose na nuklearnu energetiku, trebalo da obrazuje i školuje naše ljude, da se dalje neguju saradnje koje smo uspostavili sa Evropom i sa Rusijom i njihovim eminentnim institucijama i stručnjacima i tako da se stvara kvalitetan kadar.
O Vinči
Vinča je jedan od najstarijih instituta kod nas, izgrađen 1948. godine, a osnovao ga je profesor Pavle Savić zajedno sa Holanđaninom, Robertom Valenom, sa namerom da se izučava efekat različitih vrsta zračenja na okolinu i živu materiju.
Ipak, kako kaže Pajović, Odluka o osnivanju nije donesena tek tako, ona je zvanično donesena dve godine ranije pre nego što se Tito sreo u Rusiji sa profesorom Pavlom Savićem i pozvao ga da se vrati u Srbiju da osnuje Institut za nuklearne nauke, da počnemo sa razvijanjem multidisciplinarnih naučnih pristupa, da u našoj zemlji stvaramo jednu modernu državu.
"Već tada se znalo da ne postoje jaka i stabilna država ukoliko nema izuzetno razvijenu nauku i obrazovanje", napominje direktorka Instituta za nuklearne nauke u Vinči.
(M.A./EUpravo zato/RTS)
Vinča je jedan od najstarijih instituta kod nas, izgrađen 1948. godine, a osnovao ga je profesor Pavle Savić zajedno sa Holanđaninom, Robertom Valenom, sa namerom da se izučava efekat različitih vrsta zračenja na okolinu i živu materiju.
· Reaguj
