Oblaci prašine iz Sahare su dospeli do grčke Atine zbog čega je nebo poprimilo jarku narandžastu boju.
Iako se slično moglo videti u martu i početkom aprila, pojava nije bila tako ozbiljna u Grčkoj od 2018. godine.
Kvalitet vazduha je opao u mnogim delovima prestonice, a čuveni Akropolj više nije mogao da se vidi od pustinjske prašine.
Oblak je dospeo čak i do Soluna na severu zemlje.
Građanima sa disajnim problemima se savetovalo da ne provode mnogo vremena na otvorenom i da nose zaštitne maske.
Sahara godišnje oslobodi od 60 do 200 miliona tona minerala prašine. Većina čestica brzo padne na zemlju, ali određeni delići mogu prevaliti kilometre, pa ponekad stignu i do Evrope.
To je posebno uticalo na Grčku gde stanovnicima prašina i visoke temperature prave probleme.
Meteorolog Kostas Laguvardos je situaciju uporedio sa Marsom.
Vatrogasne službe su u utorak prijavile 25 požara za samo 24 sata. Jedan je izbiou mornaričkoj bazi na Kritu, gde su temeprature prelazile 30 stepeni, a pojedini domovi i vrtići su morali da budu evakuisani.
Troje ljudi je uhapšeno na Parosu zbog sumnje da su podmetnuli požar.
Skoro svakog leta se Grčka bori sa razarajućim šumskim požarima, a 2023. je zabeležena najgora vatrena stihija u poslednje dve decenije.
(EUpravo Zato/BBC)
