Nekada predstavljana kao najbolja nada EU za čist i kontinentalni transport, železnička mreža Evrope se poslednjih godina nije značajno unapredila. Kako EU teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, Evropski zeleni dogovor postavlja jasan pravac za smanjenje emisija u svim sektorima, posebno u transportu, koji čini oko četvrtine ukupnih emisija u Evropskoj uniji.
Železnica, koja doprinosi sa manje od 1 posto emisija iz transporta, trebalo je da bude budućnost: čista, efikasna i kontinentalna. Cilj evropskog železničkog plana bio je da se do 2030. udvostruči, a do 2050. utrostruči saobraćaj brzim vozovima.
U teoriji, Trans-evropska transportna mreža (TEN-T) EU trebalo je da stvori modernu mrežu brzih vozova koja bi povezivala gradove i ruralna područja uz smanjenje emisija, idealna alternativa letenju.
Ali u praksi, velika železnička vizija Evrope još uvek nije zaživela, a glavni krivac je fragmentacija, piše Euractiv.
Svaka zemlja vodi svoj sistem, sa različitim pravilima, voznim redovima i platformama za prodaju karata – što prekogranična putovanja pretvara u slagalicu za putnike. Put iz Brisela do Budimpešte može značiti rezervaciju na više sajtova, duge pauze i bez jednostavnog načina za planiranje puta.
Tu je i cena: dok niskobudžetne aviokompanije često nude međunarodne letove za manje od 50 evra, železničke karte za iste rute često koštaju duplo više.
Iako se zemlje poput Francuske i Španije hvale svojim brzim vozovima (TGV i AVE), oni retko prelaze granice, a u istočnoj Evropi situacija je još lošija. U Rumuniji, na primer, međugradski vozovi danas idu sporije nego 1980-ih zbog loše infrastrukture.
Uprkos velikim javnim ulaganjima, poput TEN-T fondova koji su od 2014. godine uložili 60 milijardi evra u projekte železnice, puteva i luka, putnici se i dalje suočavaju sa visokim cenama, lošom povezanošću i sporim putovanjima, što često čini avione jeftinijom i bržom opcijom.
Bezbednosni problem
Sa nastavkom rata u Ukrajini i rastom odbrambenih budžeta širom kontinenta, raste zabrinutost zbog sposobnosti brzog premeštanja trupa, teške opreme i zaliha širom Evrope.
Izveštaj Evropskog revizorskog suda iz 2025. godine potvrdio je ono što su mnogi već sumnjali: napredak u vojnoj mobilnosti je spor i nekoordinisan. Od 500 prioritetnih projekata, samo je nekolicina započela izgradnju.
Početkom 2024. godine, NATO vežba koja je uključivala brzo premeštanje tenkova iz Nemačke u Rumuniju kasnila je više od nedelju dana zbog zastarelih mostova koji nisu mogli da podnesu težinu, vojnih konvoja koji nisu imali carinske dozvole i nedostatka kompatibilnih železničkih vagona.
Baš kao i putnicima, i modernim vojskama su potrebne funkcionalne železnice – a trenutno, evropska mreža jednostavno nije dovoljno brza.
(EUpravo zato.rs)
