Bečke podzemne vode postaju sve toplije, što ima posledice po ekologiju, kvalitet vode i geotermiju.
Nova studija Univerziteta za prirodne resurse i biološke nauke (BOKU) apeluje na neophodnost planiranja podzemnog prostora.
"Ne smemo da budemo ravnodušni prema onome što se dešava ispod naših nogu", rekla je autorka studije Eva Florina Kaminski sa Instituta za fiziku zemljišta i upravljanje vodama u okviru poljoprivrednog zemljišta pri BOKU.
Rezultati studije naglašavaju značaj i potrebu za planiranjem celokupne podzemne infrastrukture i podzemnih instalacija. Potrebni su podaci o temperaturi i kvalitetu vode visoke rezolucije i koji se kontinuirano prate.
Zbog klimatskih promena podzemne vode se sve više zagrevaju, a to je posebno izraženo u gradovima. U Beču je prosečna temperatura podzemne vode porasla za 0,9 stepeni Celzijusa između 2001. i 2010. godine, a između 2011. i 2020. već za 1,4 stepena.
"Ovaj trend mora hitno da se uzme u obzir u upravljanju vodnim resursima kako bi se izbegle moguće negativne posledice po kvalitet vode i ekologiju", ističe Kaminski.
Temperature podzemnih voda merene su na 800 mernih tačaka u Beču i oko njega. U aprilu je prosečna temperatura iznosila 13 stepeni Celzijusa, a u oktobru 15 stepeni.
"Kao protivmeru, preporučujemo ciljano korišćenje podzemne toplote koja je deponovana u urbanim toplotnim ostrvima za potrebe grejanja", predlaže Kaminski.
Podzemno toplotno ostrvo
U urbanim zonama koje su prekrivene asfaltom i betonom, prosečna godišnja temperatura podzemnih voda je viša za oko četiri do osam stepeni. Taj fenomen je poznat kao "podzemno toplotno ostrvo".
Glavni uzrok je gusta prekrivenost površine asfaltom, betonom i zgradama koje deponuju toplotu i prenose je u tlo. Dodatno, zagrevanju doprinose i podzemna infrastruktura kao što su tuneli metroa i tramvaja, podzemne garaže, kanalizacija, cevi za daljinsko grejanje i geotermalni rashladni sistemi.
Beč je, inače, bogat vodama. Voda pokriva oko pet procenata ukupne površine grada što je najveći procenat među svim austrijskim saveznim pokrajinama.
Beč se oslanja na podzemne vode zbog grejanja
Beč će koristiti geotermalnu energiju, sa dubine od tri kilometra, koristeći tzv. formativnu vodu, koja se pumpa iz stena u podzemnom rezervoaru kako bi se obezbedilo grejanje domaćinstava bez emisije ugljen-dioksida.
Projekat će koristiti deo postojeće gradske mreže daljinskog grejanja, koja trenutno greje više od 460.000 domaćinstava putem više od 1.300 kilometara cevi, stoji na sajtu Svetskog ekonomskog foruma.
To je veliki korak ka karbonskojj neutralnosti, a grad planira da dekarbonizuje grejanje za 200.000 domaćinstava koristeći ovaj održivi izvor energije.
Zelena mreža grejanja
Projekat podrazumeva izvlačenje toplote iz formacijske vode koja se nalazi tri kilometra ispod grada. Ta voda, koja se pumpa iz podzemnog rezervoara, prenosi toplotu putem razmenjivača toplote, nakon čega se uključuje u postojeću mrežu daljinskog grejanja u Beču.
Sistem daljinskog grejanja u Beču trenutno opslužuje više od 460.000 domaćinstava pomoću 1.300 kilometara cevi. Grad se tradicionalno napajao gasom i spaljivanjem otpada, ali će sada uključiti i ovaj praktično neograničeni obnovljivi izvor toplote.
Nakon što se toplota izvuče, ohlađena formacijska voda će se vraćati nazad u podzemlje čime se obezbeđuje ekološka ravnoteža.
Projekat vodi deeep, zajednički poduhvat kompanija OMV i Wien Energie. Njihov cilj je da do 2028. godine obezbede grejanje za 20.000 domaćinstava, a da kasnije dostignu brojku od 200.000.
(EUpravo zato/weforum.org)
