Pod tim se podrazumeva da se emituje što manje ugljen-dioksida u atmosferu čime Francuska želi da se posveti nuklearnoj energiji kako bi osigurala "energetski suverenitet", preneo je France 24.
Zemlja je postala lider u razvoju nuklearne energije posle naftne krize 1973. godine kada je izgrađeno više od 50 nuklearnih elektrana koje su proizvodile oko dve trećine struje.
Međutim, ti reaktori stare, a nova generacija nuklearnih elektrana tek treba da bude postavljena onlajn.
Iako je Evropa i dalje podeljena po ovom pitanju, svetski lideri su se u martu, na prvom Samitu nuklearne energije u Briselu, prilično ujedinili u stavovima.
Događaju je prisustvovalo više od 30 zemalja, a zaključak je bio da nuklearna energija može da smanji korišćenje fosilnih goriva, pojača energetsku sigurnost i ekonomski razvoj.
Ipak, određene zemlje se nisu pojavile na skupu, a brojni aktivisti za očuvanje životne sredine se i dalje žestoko protive ovim predlozima.
Koliko Evropa dobija struju od nuklearne energije?
Otprilike četvrtina evropske energije je nuklearna, a više od polovine se proizvodi upravo u Francuskoj, prenosi Euronews.
Ukupno, u 27 zemalja članica EU postoji više od 150 nuklearnih reaktora.
Zbog katastrofa koje su i dalje duboko urezane u sećanjima mnogih ljudi, korišćenje nuklearne energije ostaje kontroverzno pitanje.
Ko je "za"?
Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Holandija i Švedska su potpisale deklaraciju koja je pozvala regulatore da u "potpunosti otključaju" nuklearni potencijal i omoguće da se finansira produžetak životnog veka postojećih reaktora.
Jedan od razloga zašto lideri EU žele da se okrenu nuklearnim tehnologijama je energetska kriza i zavisnost od goriva koje se dobija iz inostranstva. Takođe, postoji potencijal da se "dekarbonizuju energetski sistemi" i, pre svega, pruži pristupačna električna energija.
Ko se protivi?
Kada se pomene pojam "nuklearno", uglavnom se pomisli na katastrofe poput one u Černobilju iz 1986. godine zbog čega je mišljenje javnosti uglavnom negativno.
Strah da bi bezbednost mogla biti ugrožena je posebno postojao u Nemačkoj gde su potom procvetali pokreti za očuvanje životne sredine i Zelena partija.
Tako je 2002. godine vlada levog centra donela zakon kojim se zaustavlja bilo kakva gradnja nuklearnih elektrana, a sličan moratorijum postoji i u Srbiji.
Nemačka planira i da postojeće reaktore zatvori u budućnosti.
Postojala je želja da se zemlja prebaci na solarnu energiju ili snagu vetra.
Ipak, nekadašnja kancelarka Nemačke Angela Merkel je 2010. najavila da bi nuklearne elektrane trebalo da nastave sa radom kako bi se povećale zalihe energije koja ne emituje velike količine ugljen-dioksida. To se promenilo već naredne godine nakon havarije u elektrani u Fukušimi, u Japanu.
U Italiji je nuklearno pitanje takođe veoma kontroverzno. Sve elektrane su zatvorene od devedesetih godina prošlog veka nakon referenduma, a od tada se povremeno javljaju pozivi da se obnovi njihovo korišćenje i da se izgradi nekoliko novih reaktora.
Korišćenju nuklearne energije se protive i Portugalija, Danska i Austrija.
Uprkos svemu, nuklearna energija je najčistija energija koja postoji, a može da se koristi za zagrevanje domaćinstava ili obezbeđivanje čistog goriva za transport. Pobornici smatraju da se njome čuva životna sredina, a struja bi mogla da se učini dostupnom svima.
Prema podacima Evropskog nuklearnog društva, širom kontinenta postoji ukupno 168 nuklearnih reaktora sa kapacitetom od 148,729 MWe. Njih šest se nalazi u azijskom delu Ruske Federacije.
Posle Francuske, koja najviše struje proizvede zahvaljujući nuklearkama - 62,6 odsto, slede Slovačka (59,2), Mađarska (47) i Belgija (46,4).
(N.P/EUpravo Zato)
