Solarna elektrana sa 0 evra početnog troška: Kako je Crna Gora napravila uspešan program za prozjumere?

Da li treba da budemo zadovoljni dosadašnjim rastom broja kupaca-proizvođača u Srbiji?

Od 5.071 kupca-proizvođača, većinu čine domaćinstva, njih 3.667, ali je udeo domaćinstava u ukupnoj snazi daleko manji – tek 30,25 MW. Pored domaćinstava, kupci-proizvođači su i 5 stambenih zajednica (ukupne snage 0,09 MW) i 1.399 „ostalih”, koje čine javne ustanove, poslovne zgrade i drugi objekti (ukupne snage 75,74 MW).

Na osnovu pomenutih podataka i broja stambenih objekata prema popisu stanovništva iz 2022. godine, može se zaključiti da svega 0,16% stambenih kuća i 0,0045% stambenih zgrada ima status kupca-proizvođača.

Složićemo se – rezultati nisu na zavidnom nivou.

Poređenja radi, u komšijskoj Crnoj Gori gotovo 4,5% domaćinstava je steklo status kupca-proizvođača, sa više od 50 MW instalisane snage.

Šta je to drugačije u Crnoj Gori pa je toliko uspešnija u razvoju tzv. prozjumerizma?

Odgovor leži u kombinaciji nekoliko faktora.

Jedan od njih je informisanost građana o mogućnostima proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe – u Crnoj Gori su sprovođene opsežne medijske kampanje, dok su u Srbiji bile jedva primetne.

Ali važnije od toga, postoje velike razlike između Crne Gore i Srbije u modelima subvencionisanja izgradnje solarnih elektrana. U Crnoj Gori postoje široko razvijene šeme podsticaja za kupce-proizvođače kroz projekte Solari+, dok Srbija subvencioniše samo izgradnju solarnih elektrana do 6 kW za domaćinstva, pri čemu finansira polovinu potrebnih sredstava.

Kako se ohrabruju kupci-proizvođači u Crnoj Gori?

U okviru Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) otvoreno je novo preduzeće EPCG – Solar gradnja, koje je specijalizovano za projektovanje, ugradnju i održavanje fotonaponskih sistema.

Domaćinstvima i privredi koji dobiju subvenciju EPCG – Solar gradnja ugrađuje fotonaponski sistem, a operator distributivnog sistema Crne Gore (CEDIS) ugrađuje pametno brojilo kojim se meri razmena električne energije sa elektroenergetskim sistemom, kao i kontrolno brojilo kojim se meri ukupna proizvodnja.

Korisnici subvencija nemaju nikakav početni investicioni trošak (izuzev administrativnih taksi), a fotonaponski sistem otplaćuju kroz mesečne rate čiji je iznos u visini prosečnog mesečnog korisnikovog računa sa popustom iz prethodnog perioda.

U praksi to znači da, nakon ugradnje fotonaponskog sistema, sa minimalnim ulaganjima, vi nastavljate da plaćate gotovo iste račune za električnu energiju kao i ranije.

Takođe, zbog dobro osmišljenog načina obračuna električne energije kupcima-proizvođačima u Crnoj Gori, u slučaju optimalnog određivanja kapaciteta solarne elektrane u skladu sa potrebama kupca-proizvođača u okviru projekata Solari+, račun za električnu energiju kupca-proizvođača je skoro uvek blizu 0 eura.

Samim tim, pošto korisnici plaćaju isti iznos kao i ranije, celokupni račun za električnu energiju zapravo je mesečna otplata duga za instalaciju elektrane.

Korisnicima projekta Solari+ se odobrava da mesečna rata bude za jedan cent manja od prosečnog računa za električnu energiju korisnika dok je bio samo kupac.

S obzirom na to, kupci-proizvođači su ohrabreni da teže da im račun kao kupcu-proizvođaču bude blizu 0 eura tj. da ekonomično koriste svoje nove kapacitete: što više proizvedene energije iskoriste, to će brže otplaćivati svoj dug.

Ovakvo ponašanje donosi i najveće uštede nakon otplate solarne elektrane. Korisnicima se ostavlja mogućnost da otplate fotonaponske sisteme i brže tako što će povećati mesečnu ratu za željeni iznos.

Javni poziv EPCG za projekat Solari 3000+ (za domaćinstva do 10 kW) i 500+ (za korisnike koji nisu domaćinstva do 30 kW) ukupne snage 30 MW i vrednosti 30 miliona evra bio je organizovan od novembra 2021. do februara 2022. godine, a prijavilo se više od 14 hiljada korisnika.

U toku je konkurs Solari 5000+ za snagu 70 MW u vrednosti od 70 miliona evra. Za budućnost su planirani i projekti postavljanja solarnih elektrana na neplodnom zemljištu u ruralnim područjima, kao i na vodenim površinama.

EPCG novac za sprovođenje projekata obezbeđuje većinski iz kreditnih aranžmana sa nižim kamatnim stopama. Eko fond, koji se uglavnom finansira iz budžeta Crne Gore, korisnicima konkursa Solari 3000+ i Solari 500+ dao je subvenciju 20% od vrednosti projekta, dok korisnicima konkursa Solari 5000+ subvenciju od 10% daje Eko fond, a 10% EPCG.

Kako funkcioniše ispunjavanje uslova u Crnoj Gori?

Inicijalni uslovi za prijavu na konkurs Solari+ su između ostalog bili da podnosilac zahteva bude vlasnik legalizovanog objekta sa trofaznim priključkom na mrežu, uz redovno izmirivanje računa za električnu energiju.

Pored toga, za domaćinstva je postavljen uslov da je potrošnja na godišnjem nivou veća od 4.000 kWh i prosečni mesečni računi veći od 30 evra, dok za one koji nisu domaćinstva uslov je minimalno 13.000 kWh godišnje i računi veći od 120 evra.

Ovim je obezbeđeno da će pomoć dobiti domaćinstva koja troše veće količine električne energije i koja značajnije doprinose zagađenju životne sredine.

Takođe, potrebno je bilo da orijentacija krova bude jug, jugoistok ili jugozapad pod uglom koji je jednak ili veći od 10 stepeni, dok je za one koji nisu domaćinstva dozvoljen i ravan krov. Ovakvim uslovom se obezbeđuje da se iz fonda neće graditi manje efikasne elektrane zbog nepovoljnije orijentacije krova.

Dodatno, razmatran je i solarni potencijal Crne Gore i gustina naseljenosti pa su postavljene kvote po regionima i to 40% ukupnog projekta pripalo je delu jug-primorje, 40% centralnoj Crnoj Gori uključujući Podgoricu i 20% severu uključujući Nikšić.

Prednost su imala domaćinstva sa manjim primanjima i većim računima za električnu energiju. Takođe su se motivisali građani da pređu sa grejanja na drvo i fosilna goriva na električnu energiju te su i oni imali prednost.

U kasnijim fazama projekta polako su se kriterijumi smanjivali tako da je i korisnicima koji ne ispunjavaju sve navedene uslove, u cilju ubrzanja energetske tranzicije, bilo dozvoljeno da koriste ponuđeni model u okviru konkursa Solari+.

Da li se ovaj model može primeniti u Srbiji?

Kako bi se energetska tranzicija sprovela neophodno je omogućiti privredi i građanima da se uključe na način koji je njima dostupan i prihvatljiv. Model koji je Crna Gora primenila deluje opravdano i motivišuće.

Međutim, da bi se ovaj model primenio u Srbiji neophodno je izvršiti detaljne analize kako se ne bi ugrozio elektroenergetski sistem. Pored toga, potrebno je odrediti tačan kapacitet za priključenje kupaca-proizvođača i paralelno unapređivati elektroenergetski sistem u smislu automatizacije, digitalizacije, naprednih mernih sistema i povećanja kapaciteta za priključenje novih proizvodnih jedinica iz OIE.

Takođe, potrebno je razvijati i tržišne modele koji pomažu energetsku tranziciju među kojima su npr. agregatori, upravljanje potrošnjom i dinamičke tarife.

Navedeno je neophodno jer se CEDIS (Crnogorski elektrodistributivni sistem) već suočava sa prvim posledicama prekomerne ugradnje solarnih elektrana u lokalizovanim tačkama u sistemu kao što su npr. izazovi sa upravljanjem sistemom, preopterećenjem mreže i zagušenjima.

Ovo je uglavnom posledica ugradnje solarnih elektrana snage veće od optimalne za kupce-proizvođače, kao i ugradnja značajnih kapaciteta OIE na određenim slabo opterećenim trafo reonima.

S obzirom na navedeno neophodno je izvršiti detaljne analize trenutnog stanja elektroenergetskog sistema i razviti planove kako izgradnje novih proizvodnih kapaciteta iz OIE, tako i razvoja sistema, kao i šeme podsticaja za korisnike sistema kako bi spram svojih mogućnosti mogli da učestvuju u energetskoj tranziciji.

Autorka teksta je energetska ekspertkinja Dunja Grujić koja radi u Centru za energetske analize.

(EUpravo zato/Klima 101)