Prema tvrdnji nezavisnog instituta Ember, zahvaljujući ovakvom razvoju situacije, odsad će se smanjivati ukupne emisije iz elektroenergetskog sektora.
U svom novom Globalnom pregledu sektora električne energije, Ember je analizirao podatke iz 215 zemalja o električnoj energiji, uključujući i najsvežije podatke za 2023.godinu za 80 zemalja koje zajedno u svetskoj potražnji za strujom učestvuju sa 92 odsto.
Obnovljivi izvori su dostigli 30 odsto, a to je dosad najveći udeo u proizvodnji. Poređenja radi, oni su iznosili 19 procenata prema podacima iz 2000. godine.
Ostali najvažniji faktori za ovu organizaciju koja okuplja stručnjake jesu skok solara za 23 odsto i povećanje količine struje iz vetra za 9,8 procenata, uz rast od samo 0,8 odsto u učinku postrojenja koja troše fosilna goriva.
Procena stručnjaka je da je prošle godine dostignut pik, vrh krive emisija gasova s efektom staklene bašte u elektroenergetskom sektoru,a to bi značilo da više neće rasti preko te tačke. Da li će se to obistiniti, pokazaće vreme jer su to tvrdili i za godinu pre.
Više od polovine obuhvaćenih privreda, njih 118, već u narednih pet godina pokazuje tendenciju pada količine ispuštenih gasova koji pospešuju globalno zagrevanje.
U ovoj grupi zemalja, emisije su u poslednjoj deceniji pale za četvrtinu, dok one čine 43 odsto svetske potražnje za strujom.
Zelena energetska budućnost je stigla
Proizvodnja iz fotonaponskih pogona i vetroparkova nastavila je da raste najbrže. Zajedno su prošle godine dostigli rekordnih 13,4 odsto (3,94 petavat-sati) odnosno jedan i po procentni poen više nego u svetskom elektroenergetskom miksu iz prethodne godine.
Od svih zemalja, Kina je doprinela najviše. Zaslužna je za 51 odsto povećanja učinka solara i takođe zapanjujućih 60 procenata rasta proizvodnje u segmentu vetrofarmi.
Četiri privrede s najvećom ekspanzijom proizvodnje električne energije u solarnim panelima - Kina, Evropska unija, Sjedinjene Države i Brazil, pokrile su 81 odsto rasta zabeleženog 2023. godine, navodi Ember.
Kada se uračunaju nuklearne elektrane, na niskougljenične tehnologije odlazi 40 procenata proizvodnje struje
Svet je prošle godine iz niskougljeničnih izvora, odnosno kada su u zbiru i nuklearne centrale, dobio skoro 40 procenata struje.
„Zelena energetska budućnost je stigla. Solar, konkretno, ubrzava jače nego što je iko mislio da je moguće. Pad emisija u elektroenergetskom sektoru sada je neizbežan", kazao je direktor Emberovog programa globalnih analiza Dejv Džons.
Zabeležena ekspanzija kapaciteta na čiste izvore je mogla i da 2023. dovede do smanjenja emisija, ali, suše su oborile učinak hidroelektrana na najmanji nivo u prethodnih pet godina pa je međugodišnji pad bio najveći do sada, 88 teravat-sati na 4,21 petavat-sat.
Tako je nastao nevelik manjak u odnosu na rast potražnje i on većim delom pokriven ugljem.
Rast proizvodnje iz solara za 307 teravat-sati ili 23 odsto drugi put je zaredom premašio povećanje u segmentu vetra, koje je iznosilo 206 teravat-sati odnosno 9,8 odsto.
Fotonaponski pogoni su povećali udeo u globalnom elektroenergetskom miksu iz 2022. za 0.9 procentnih poena na 5,5 odsto - 1,63 petavat-sata.
Ipak, vetar je i dalje imao veće učešće u proizvodnji, što je znosilo 7,8 odsto odsnosno 2,3 petavat-sata.
Porast ukupne proizvodnje solarnih elektrana je bio više nego dvostruko veći od električne energije iz uglja, a fotonaponski sistemi su 19. godinu zaredom ostvarili najveći skok.
Iako su ponovo oborili svoje rekorde, apsolutni porast kod vetra i solara je bio neočekivano nizak i čak nešto manji nego 2022. godine.
Ember je istakao da je povećanje proizvodnje vetroelektrana bilo 18 odsto niže nego u prethodnom 12-mesečnom periodu.
Globalna potražnja za strujom se popela 627 teravat-sati na rekordni nivo. Stručnjaci Embera su pritom skrenuli pažnju da je najdrastičniji pad registrovan u SAD (1,4 odsto) i EU (3,4 procenta).
Interesantno je da je munjevit rast potražnje u Kini (6,9 odsto) bio maltene jednak celogodišnjem svetskom povećanju potražnje.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
