Škola za dizajn tekstila i OŠ "Branko Radičević" na Novom Beogradu poslednje su obrazovne ustanove u Srbiji na čijim krovovima su zaživeli solarni paneli. Obe elektrane puštene su u probni rad i očekuje se da će škole na ovaj način uštedeti oko 70 odsto električne energije koju su preuzimale iz elektroenergetskog sistema Srbije, saopštio je gradski Sekretarijat za energetiku.
Fotonaponska elektrana OŠ "Branko Radičević" projektovana je tako da ima instaliranu snagu 130 kW, a postrojenje u Školi za dizajna tekstila 90 kW, precizirali su iz Sekretarijata, piše Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE).
Postrojenja su koncipirana tako da proizvedenu električnu energiju škole mogu odmah da troše, a ukoliko postoji višak električne energije, mogu da ga predaju elektroenergetskom sistemu Srbije.
Mada još nisu zvanično upisane u Registar prozjumera, ove škole su se pridružile sve dužoj listi obrazovnih ustanova koje su u statusu kupaca-proizvođača električne energije. Prema istraživanju OIE Srbija, status prozjumera već ima devet škola i četiri vrtića u našoj zemlji. Ukupna instalisana snaga svih školskih objekata do sada upisanih u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije iznosi 361,3 kW, a vrtića 119,45 kW.
Prednjače škole i vrtići iz Subotice kojih ima šest, sledi Kragujevac sa dve ustanove, dok po jednog predstavnika imaju Pirot, Kula, Beograd, Veliko Gradište i Vranje. Uz dve nove beogradske škole, broj obrazovnih ustanova prozjumera porastao je na 15.
Zašto je važno da obrazovne ustanove postanu prozjumeri?
Instaliranjem solarnih elektrana ove ustanove, pored svoje osnovne uloge u obrazovanju i razvoju mladih generacija, preuzimaju još jednu – promociju održivog razvoja, podstičući svest o važnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i pružajući primer kako svaka institucija može doprineti borbi protiv klimatskih promena i stvaranju održive budućnosti.
Ova inicijativa ne samo da doprinosi smanjenju troškova, već ima i šire pozitivne efekte na lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Kroz instalaciju solarnih panela ili drugih sistema za proizvodnju električne energije, škole i vrtići postaju samoodrživiji, smanjuju svoju zavisnost od tradicionalnih izvora energije i doprinose smanjenju emisije štetnih gasova.
Pored toga, instalacija solarnih panela u obrazovne ustanove pruža dragocenu priliku za edukaciju dece o važnosti održivog razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije. Ono što čini ovu inicijativu posebno zanimljivom je činjenica da škole i vrtići postaju aktivni učesnici u transformaciji energetskog sektora, prelazeći iz uloge potrošača u ulogu proizvođača električne energije. Ovo nije samo ekonomski isplativo, već i inspirativno za druge ustanove i zajednice da preduzmu slične korake ka održivijoj budućnosti.
(JA/EUpravo zato/OIE Srbija)
