Već nekoliko dana gori deponija Duboko kod Užica.

Odloženo smeće se zapalilo 5. maja, a vatra tinja i dalje dok se gusti dim širi područjem. Kako se objašanjava, takvi požari nastaju duboko u telu deponije, gde se stvaraju gasovi od raspada komunalnog otpada i ne mogu se ugasiti dok se ne iskopa i sanira taj prostor.

Zavod za javno zdravlje Užice je saopštio da će redovno obaveštavati građane o kvalitetu vazduha i izdavati preporuke o njihovom ponašanju u ovoj sitauciji.

Lokalnim meštanima se savetuje da, koliko je moguće, izbegavaju izloženost paljevini, da zatvore prozore i vrata i ne borave na otvorenom što se posebno odnosi na decu.

Nadležne institucije prate situaciju, a usvojen je plan mera i aktivnosti za naredne dane. Pored vatrogasne ekipe, na terenu je i dodatna mehanizacija.

Deponija Duboko bi trebalo da bude modernizovana i proširena, a u prvoj fazi radova će biti uloženo 30 miliona evra.

Podsetimo, to nije prvi put da u Srbiji izbije ovakav problem, posebno u Vinči koja važi za najveću deponiju u Evropi.

Beogradska deponija je svojevremeno dospela i na ekološku crnu listu zato što je u poslednjih 45 godina emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu.

Kako Evropa reguliše odlaganje otpada?

Svake godine se u EU stvori 2,1 milijardi tona otpada, a odlaganje se različito sprovodi širom kontinenta. Ipak, može se reći da je cilj da bude više recikliranja, a manje deponija.

EU želi da promoviše prevenciju stvaranja otpada i ponovno korišćenje proizvoda, gde je to moguće, što je model poznat kao cirkularna ekonomija.

Ukoliko to nije moguće, predlaže se reciklaža, uključujući kompostiranje, kao i korišćenje otpada radi stvaranja energije.

Najgora opcija je da se đubre samo baca, kao što je slučaj na deponijama, što je jeftino rešenje, ali pogubno po sredinu i ljudsko zdravlje.

Postavljen je i ambiciozni cilj: 60 odsto svakodnevnog otpada koji sakupljaju i odlažu lokalne uprave mora do 2030. godine recikliran ili ponovo upotrebljen.

Bačene plastične flaše
Carolyn Jenkins / Alamy / Alamy / Profimedia Plastika čini veliki deo otpada

Đubre se i izvozi

Evropska unija takođe izvozi deo svog otpada, a ta cifra je 2022. godine dostigla 32,1 milion tona što je manje za tri procenta u odnosu na 2021.

Većina otpada za izvoz se sastoji od crnih metala (gvožđe i čelik) koji uglavnom odlaze za Tursku. EU je izvezla i dosta papirnog otpada (oko 15 odsto), a Indija je bila glavna destinacija.

Evropski otpad je 2022. završio u Turskoj (12,4 miliona otpada), Indija (3,5 miliona tona), Velika Britanija (2 miliona), Švajcarska (1,6) i Norveška (1,6).

Poguban uticaj na životnu sredinu

Najveći problem u odlaganju smeća na deponijama je što se oslobađa gas metan prilikom razgradnje smeća. Metan je 84 puta efikasniji u apsorbovanju sunčeve toplote nego ugljen dioksid, što znači da je jedan od najmoćnijih štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Samim tim značajno doprinosi i klimatskim promenama.

Zajedno sa metanom, deponije proizvode i ugljen dioksid i vodenu paru kao i kiseonik, azot i vodonik u tragovima. Svi ovi gasovi takođe mogu doprineti klimatskim promenama i stvaranju smoga ukoliko se situacija ne prati.

Ukoliko pravimo deponije, to znači da uništavamo prirodna staništa živog sveta. Prosečna deponija zauzima više od 2.000 kvadratnih metara.

Deponija kod Libeka u Nemačkoj
JENS BUTTNER / AFP / Profimedia Deponija kod Libeka u Nemačkoj

Ovakva odlagališta smeća utiču negativno i na zdravlje ljudi, posebno onih koji tamo rade ili žive u neposrednoj blizini. Neugodni su miris, dim, buka, insekti, a može doći i do kontaminacije vode.

Zemljište koje se nalazi u blizini deponija nije na dobrom glasu, pa su cene nekretnina u takvim oblastima diskutabilne i niže vrednosti.

Kako možemo da izbegnemo deponije?

Svaki građanin bi trebalo da se potrudi da se ne stvaraju divlje deponije, već da đubre baca na predviđenim mestima.

Ukoliko se upoznamo bolje sa reciklažom, količina otpada na deponijama će se smanjivati. Recikliranje drži plastiku i druge materijale dalje od biosfere, a pojedini proizvodi tako mogu naći novu primenu.

Ko najviše reciklira u Evropi?

Nemačka je izuzetno posvećena održivom rukovođenju otpadom. Ova zemlja je prva po reciklaži komunalnog otpada među zemljama EU, a 2020. godine je ta stopa dostigla 67 odsto.

Gašenje požara na deponiji
MONDO/Uroš Arsić Gašenje požara na deponiji

Svaki put kada neko kupi plastičnu ili staklenu flašu, plaća se "kaucija" od 0,08 ili 0,25 centi koja se mušteriji vraća kada ambalaže vrati natrag u radnju. Na taj način građani dobijaju natrag svoj novac, ali se i ograničavaju u korišćenju plastike.

Slične prakse postoje i u drugim zemljama poput Hrvatske, Danske, Estonije, Finske, Nemačke, Švedske i Litvanije.

Slovenija je 2019. imala reciklažnu stopu od 67,1 odsto, najvišu u Evropi, a cilj im je da do 2025. ta brojka bude 70 procenata.

Prvo su počeli sa odvajanjem papira, stakla i ambalaža u uličnim kontejnerima, a svaki građanin je takođe u obavezi da razvrstava otpad. Osim toga, ponovo koriste i 70 odsto organskog otpada koji se kompostira i služi u poljoprivredne svrhe.

(EUpravo Zato)