Međunarodni sud pravde (MSP), sa sedištem u Hagu, izneo je savetodavno mišljenje po kome države imaju obavezu da štite životnu sredinu od emisija gasova sa efektom staklene bašte i adekvatno reaguju u borbi protiv klimatskih promena.
Pod tim se podrazumevaju i obaveze obuhvaćene Pariskim klimatskim sporazumom kojim su se potpisnice dogovorile da globalno zagrevanje zadrže na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba.
MSP je presudio da ukoliko države prekrše obaveze, pravno su odgovorne i može se od njih zatražiti da okončaju štetna delovanja, ponude garancije da to više neće činiti i sprovedu reparaciju zavisno od situacije.
Gutereš: Ovo je pobeda za našu planetu
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, u video-poruci je pozdravio ovu istorijsku odluku.
"Ovo je pobeda za našu planetu, za klimatsku pravdu i moć mladih ljudi da promene nešto", poručio je.
Sud se pozvao na obaveze država članica prema sporazumima o ekološkim i ljudskim pravima.
Prvo, države članice su potpisnice brojnih međunarodnih ugovora o zaštiti životne sredine, uključujući sporazume o zaštiti ozonskog omotača, Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Protokola iz Kjotoa, Pariskog sporazuma... koji ih obavezuju da štite okolinu - kako za sadašnje, tako i buduće generacije širom sveta.
Takođe, pošto je "čista, zdrava i održiva životna sredina preduslov za uživanje mnogih ljudskih prava", a članice su potpisnice i brojnih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, one su dužne da obezbede ostvarenje tih prava kroz delovanje u borbi protiv klimatskih promena.
Kako je slučaj o klimatskim promenama pokrenut pred sudom u Hagu?
U septembru 2021. pacifička ostrvska država Vanuatu je objavila da će zatražiti savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o klimatskim promenama. Inicijativu je pokrenula omladinska grupa "Pacific Island Students Fighting Climate Change", koja je istakla potrebu za hitnim delovanjem, posebno u malim ostrvskim državama.
Nakon što je Vanuatu ubedio druge članice UN da podrže inicijativu u Generalnoj skupštini, 29. marta 2023. usvojena je rezolucija kojom se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o dva pitanja:
- Koje su obaveze država prema međunarodnom pravu kada je reč o zaštiti životne sredine?
- Koje su pravne posledice za države u okviru tih obaveza kada prouzrokuju štetu u životnoj sredini?
Povelja UN omogućava Generalnoj skupštini ili Savetu bezbednosti da zatraže savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde. Iako takva mišljenja nisu pravno obavezujuća, imaju značajnu pravnu i moralnu težinu i doprinose razjašnjavanju i razvoju međunarodnog prava, definišući pravne obaveze država.
Ovo je najveći slučaj u istoriji Međunarodnog suda pravde, što potvrđuje broj podnetih pisanih izjava (91) i broj država koje su učestvovale u usmenim raspravama (97).
Međunarodni sud pravde, poznat i kao "Svetski sud", rešava pravne sporove između država članica UN i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja mu upute organi i agencije UN.
To je jedan od šest glavnih organa Ujedinjenih nacija i jedini koji nije smešten u Njujorku.
(EUpravo zato/News.un.org)
