Svake godine se svetski lideri i brojni stručnjaci okupljaju na klimatskim samitima kako bi diskutovali o tome u kom smeru ide naša planeta.
Ovoga puta, samit COP29 se održava u Azerbejdžanu, zemlji koja se skoro u potpunosti oslanja na izvoz fosilnih goriva kako bi održala svoju ekonomiju zbog čega predstavnici mnogih zemalja nisu želeli da prisustvuju skupu.
Osim toga, pitanje je i kako će se finansirati svi zacrtani ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma koji kaže da globalno zagrevanje moramo da ograničimo na 1,5 stepeni.
Međutim, izgleda da je i taj prag pređen i da će ubuduće temperature samo rasti, pa se i taj cilj dovodi u pitanje.
Sve brojke govore da će 2024. godina biti najtoplija u istoriji merenja i prva u kojoj je zagrevanje prešlo prag od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba.
Šta je Pariski sporazum?
Svetski lideri su se 2015. zavetovali da će pokušati da spreče da globalne temperature rastu više od 1,5 stepeni.
Skoro sve države sveta su se složile da ograniče emisije štetnih gasova koji dovode do globalnog zagrevanja.
Pariski sporazum su usvojile 194 stranke (193 države i Evropska unija) 12. decembra 2015. u Parizu, a stupio je na snagu 4. novembra 2016.
Navedeno je da rast globalnih temperatura treba da se ograniči na 1,5 stepeni i održi se ispod 2 stepena, u odnosu na temperature koje su vladale u predindustrijskom dobu.
Emisije štetnih gasova treba smanjiti do nivoa na koji drveće, zemljište i okeani mogu prirodno da ih apsorbuju, što je poznato kao nulta neto emisija, između 2050. i 2100. godine.
Bogate zemlje bi finansijski trebalo da pomognu siromašnijim (klimatsko finansiranje) kako bi se privikli na klimatske promene i prešli na obnovljive izvore energije.
Kada se govori o 1,5 stepeni misli se na 20-godišnji prosek, a ne toliko na povećanje globalnih temperatura u jednoj godini.
Zašto je bitno ograničiti zagrevanje planete na 1,5 stepeni?
Naučnici kažu da svaki porast od 0,1 stepena povećava rizike po planetu - duži toplotni talasi, intenzivnije oluje i požari.
Oko te vrednosti su se složili jer postoje snažni dokazi da bi posledice po planetu bile mnogo ekstremnije ukoliko se svet zagreje za dva stepena. Neke promene bi bile nepovratne.
Šta bi se dogodilo ako bi se Zemlja zagrejala za dva stepena?
- Ekstremno topli dani bi bili u proseku 4 stepena topliji (ne računajući polove i tropske krajeve)
- Nivo mora bi porastao za 0,1 metar zbog čega bi dodatnih 10 miliona ljudi bilo na udaru poplava
- Više od 99 odsto koralnih grebena bi bilo izgubljeno
Šta su države do sada učinile?
Kada je Pariski sporazum potpisan, države su priznale da njihovi ciljevi ne mogu da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni.
Prema određenim projekcijama UN, svet do 2100. godine može da bude topliji za 2.6 ili 2,8 stepeni. Međutim, ukoliko bi se dostigle nulte neto emisije, zagrevanje bi palo na 1,9 stepeni.
Iako se na prethodnom klimatskom samitu COP28 u Dubaiju obećalo da će se države udaljiti od fosilnih goriva, to nije baš tako u praksi.
Šta je Pariski sporazum obećao siromašnijim državama?
Pariski sporazum je predvideo da bogatije zemlje treba da obezbede 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine državama u razvoju kako bi se izborile sa posledicama klimatskih promena i izgradile zelenije ekonomije.
U 2020. je prikupljeno samo 83,3 milijarde dolara, a cilj je na kraju postignut 2023. godine.
Međutim, države sada treba da izdvoje nove sume uz pomoć kojih mogu da se pripreme za izazove klimatskih promena.
Još nije precizirano ko će dati koliko novca i u kojoj formi, da li će se raditi o zajmovima ili grantovima?
(EUpravo zato/BBC)
