Prihodi od ekoloških poreza u Evropskoj uniji tokom 2023. godine iznosili su 341,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 2,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su iznosili 334,6 milijardi evra, saopštio je Eurostat.
Iako je zabeležen rast u apsolutnim brojevima, udeo prihoda od ekoloških poreza u bruto domaćem proizvodu EU opada već duže vreme, sa 2,4 odsto koliko je iznosio 2010. godine, pao je na 2,0 odsto u 2023. Istovremeno, opao je i njihov udeo u ukupnim javnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa, sa 6,3 na 5,1 odsto.
Najnoviji podaci Eurostata odnose se na prihode od ekoloških poreza po sektorima privrede, a predstavljeni su kroz kraću analizu u okviru šire statističke publikacije.
U 2023. godini, kompanije su bile glavni izvor prihoda od ekoloških poreza na nivou EU, sa udelom od 49,4 odsto u ukupnoj sumi. Najveći deo tog iznosa dolazi iz sektora industrije, građevinarstva, rudarstva i energetike (23,6 odsto), kao i iz sektora usluga (25,8 odsto).
Na nacionalnom nivou, preduzeća su prosečno učestvovala sa oko polovine u ukupnim prihodima od ekoloških poreza u većini država članica. Najveći udeo imale su Češka (81,2 odsto), Estonija (80,3 odsto) i Rumunija (79,1 odsto), dok su najmanji udeo zabeležile Austrija (33,6 odsto), Luksemburg (34,9 odsto) i Irska (38,0 odsto).
Domaćinstva su učestvovala sa 48,3 odsto u ukupnim prihodima od ekoloških poreza. U 15 zemalja EU domaćinstva su platila više od 40 odsto ukupnih ekoloških poreza – od 41,5 odsto u Mađarskoj do čak 60,3 odsto u Irskoj.
U samo nekoliko država članica značajan udeo u prihodima od ekoloških poreza dolazi od nerezidenata, odnosno osoba koje nemaju prebivalište u zemlji. Najveći takav udeo zabeležen je u Luksemburgu (48,7 odsto), znatno više nego u Malti (17,4 odsto) i Austriji (14,1 odsto).
(EUpravo zato/Eurostat)
· Reaguj