Evropske zemlje ostaju bez namirnica koje su njihov simbol: Zamislite Holandiju bez gaude i Francusku bez senfa

Nije tajna da ekstremni vremenski uslovi, izazvani klimatskim promenama koje je prouzorkovao čovek, ugrožavaju globalni sistem snabdevanja hranom. Suše, toplotni talasi, šumski požari i poplave zajedno izazivaju pustoš na usevima pšenice i pirinča, a utiču i na plodove mora, kafu i čokoladu. Pored očiglednih uticaja na globalni lanac ishrane - glad, nestašicu hrane i drastičnog povećanja cena - uskoro bismo mogli da vidimo i kraj za neke tradicionalne gastronomske kulture zemalja.

Njujork Tajms je nedavno objavio izveštaj o potencijalnom uništenju poznatog holandskog sira gauda, a stručnjaci predviđaju njegov nestanak za oko 100 godina, piše Euronews.

Holandska industrija sira ima godišnji izvoz od 1,7 milijardi dolara (1,6 milijardi evra), ali grad Gauda, koji je oduvek bio podložan potonuću zbog niskog nivoa mora, sve je više u opasnosti od poplava izazvanih klimatskim promenama.

"Ne bih više očekivao mnogo sira od Gaude za 100 godina. Ako se zemlja pretvori u vodu i krave nestanu, sir će morati da dođe iz istočnog dela zemlje, i to više neće biti Gauda", rekao je za Njujork Tajms Jan Rotmans, profesor na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.

Dagnje možda neće biti na meniju u Grčkoj

Ove godine, grčki uzgajivači morskih plodova prijavili su pad ulova dagnji za 90 odsto za ovu sezonu nakon serije toplotnih talasa u glavnom području proizvodnje dagnji, Termajskom (Solunskom) zalivu.

Julski toplotni talasi izazvali su temperaturu mora iznad 30 stepeni danima, što je ubijalo dagnje. Zemlja je ranije imala masovne pomore dagnji 2021. godine, ali su naučnici tada prognozirali da se scenario neće ponoviti do 2031. godine.

Za neke farmere, 100 odsto semena za sledeću godinu je uništeno, što znači da 2025. neće biti berbe dagnji i da će grčke dagnje "saganaki" biti van jelovnika u tavernama. Jelo se često pravi sa osnovnim grčkim feta sirom, za koji neki istraživači kažu da će nestati do 2050.

Kraj za beli tartuf

Italijanski beli tartufi, koje je Unesko 2021. godine klasifikovao kao nematerijalno nasleđe čovečanstva, takođe je pod pretnjom klimatskih promena.

Prirodno stanište gljive je oslabljeno globalnim zagrevanjem, sušom, krčenjem šuma i naglim promenama temperature. Beli tartufi vole hladnoću i vlagu, ali početkom novembra ove godine temperature su dostigle neuobičajeno toplih 20 stepeni.

Sezona berbe belog tartufa tradicionalno traje od oktobra do kraja januara, ali promena vremenskih prilika ovo čini kraćim. Takođe im mogu naštetiti i suša i obilna kiša.

Krčenje šuma je takođe rizik. Mario Aprile, predsednik Pijemontskog udruženja lovaca na tartufe, upozorava: "Beli tartuf se ne može uzgajati, za razliku od crnog. Bez drveća nema tartufa".

Oprostite se od svetski poznatih flamanskih pomfrita

Prošle godine, stotine hiljada tona krompira nije uspelo da se plasira na tržište u Evropi, regionu koji jede najveću svetsku količinu krompira po glavi stanovnika (oko 90 kg godišnje). Stručnjaci upozoravaju da bi do 2050. godine svetska proizvodnja krompira mogla biti smanjena za devet odsto.

Bloomberg je izvestio da je Belgija – poznata po izmišljanju "frite" (pomfrit se odnosi na stil rezanja, a ne na državu), koju tradicionalno služi u papirnim fišecima prelivenim majonezom, posebno teško pogođena efektima klimatske promene na svojim usevima krompira.

Obilne padavine dovele su do poplave belgijskih polja krompira ove godine, pri čemu je berba značajno odložena i samo 50 odsto useva je pokupljeno u uobičajeno vreme.

Nestašica dižon senfa u Francuskoj mogla bi da se nastavi

Francuska je dospela na naslovnice pre dve godine zbog iznenađujuće nestašice jednog od svojih najpoznatijih začina, dižonskog senfa. Francuski supermarketi ostali su bez ljutog sosa, cene su porasle za 10 odsto, a trgovci su ograničili kupce na po jednu teglu.

Za razliku od šampanjca, koji su zaštićeni i moraju biti stvoreni u regionima po kojima su nazvani, dižonski senf se odnosi na vekovima star recept koji spaja semenke slačice sa belim vinom.

I iako je to glavni proizvod regije Burgundije, nestašica zapravo potiče iz Kanade, koja proizvodi oko 80 odsto svetske količine senfa. Godine sušnih leta su iscrpile kanadske prodavnice i 2022. godine, usevi u zemlji su uništeni sušom, dok su u Francuskoj, domaće useve pogodile veoma vlažne zime. Stručnjaci kažu da će ovi vremenski uslovi nastaviti da utiču na usev - što znači da ćemo uskoro ponovo videti nestašicu senfa.

Turska bi mogla da izgubi svoje glavno meze – humus

Istraživači iz Kraljevske botaničke bašte u Velikoj Britaniji identifikuju sušu kao najveći klimatski izazov za leblebije, procenjujući da će globalni usevi doživeti gubitak od 50 odsto zbog klimatskih promena.

U Turskoj, gde je leblebija u velikoj meri zastupljen u tradicionalnim mezeima i mnogim osnovnim jelima, ove godine prinosi su bili mnogo niži nego prošle, zbog klimatskih uslova. Naučnici kažu da je leblebija izgubila genetski diverzitet pre više od 10.000 godina, uzgajajući se za useve, što znači da ima manju otpornost na ekstremne vremenske prilike.

Maslinovo ulje u problemima u Španiji

Španija je svetski lider u proizvodnji maslinovog ulja, ali klimatske promene bi mogle da promene taj status i utiču na prepoznatljiva jela kao što su valensijski "alioli" i andaluzijski "gambas al ajilo" (škampi u belom luku i maslinovom ulju).

Poslednjih nekoliko godina prosečne prolećne temperature su premašile norme i do 4 stepena. U kombinaciji sa uporno niskim padavinama 2022. i 2023. godine, teške suše dovele su do 50 odsto smanjenja proizvodnje maslinovog ulja u Španiji prošle godine.

Španske poljoprivredne vlasti su i za ovu godinu predvidele žetvu ispod normalne, ali ostaje da se vidi kakav će efekat nedavne razorne poplave imati na proizvodnju maslina u zemlji.

Klimatske promene mogle bi dovesti do toga da Norveška izgubi svoj tradicionalni "gravlax"

Morski plodovi su u opasnosti od klimatske krize, a Rojters izveštava da se norveški uzgajivači lososa bore sa njenim posledicama. Oštre zime, klimatski obrasci El Ninja i 20-godišnji maksimum kada je reč o napadu meduza (što se može pripisati promeni obrazaca ponašanja zbog porasta temperature mora) doveli su smrtnost riba kod norveške obale na rekordnu.

Sve to ugrožava jedan od prepoznatljivih preliva "smørrebrød" u zemlji, "gravlax" (sušeni losos). Rekordno visoke temperature i toplije vode takođe povećavaju opasnost od morskih vaški, dok vakcine protiv njih opterećuju ribu, što dovodi do smrtnih slučajeva.

(EUpravo zato/Euronews)