Po najnovijem izveštaju „Globalno stanje vazduha” (State of Global Air), u Srbiji se ukupno 12.000 smrti godišnje pripisuje zagađenju vazduha PM 2,5 česticama, dok se ukupno, od svih zagađujućih materija koje se prate, pripisuje 14.100 smrti godišnje.
Na 100.000 stanovnika u Srbiji, to je stopa od 96,2 smrti pripisane zagađenom vazduhu, dok je po istom izveštaju stopa na 100.000 stanovnika u Zapadnoj Evropi daleko manja: 15,2 smrti pripisana zagađenom vazduhu, piše Klima 101.
Razlog tome je pre svega drastično veća zagađenost česticama PM 2,5. U Srbiji, srednja godišnja vrednost PM 2,5 od 19,3 mikrograma po metru kubnom (µg/m3) višestruko je viša od preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 µg/m3, koja se smatra bezbednom po ljudsko zdravlje.
Sa druge strane, srednja godišnja vrednost za zemlje Zapadne Evrope iznosi 9,91 µg/m3.
Novi izveštaj objavljen je pre nekoliko nedelja i analizira podatke zaključno sa 2023. godinom. Globalno stanje vazduha jedan je od najvećih javnozdravstvenih problema, a celokupno stanovništvo u Srbiji izloženo je visokim vrednostima česticama PM 2,5.
Ali iako je celokupno stanovništvo izloženo zagađenju, to zagađenje ne utiče jednako na sve starosne grupe.
Najveće opterećenje bolestima koje su prouzrokovane zagađenim vazduhom, pa sledstveno i prevremenih smrti, beleži se u starijim starosnim grupama iznad 60 godina. To se javlja zato što je potrebno da prođe više decenija da bi se razvile nezarazne bolesti koje nastaju usled dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu.
Međutim, kako pokazuju procene u izveštaju Globalno stanje vazduha, zagađenje je opasno i po novorođenčad: procenjuje se da je zagađenje vazduha krivo za 25% svih neonatalnih smrti u Srbiji.
Kako zagađenje vazduha utiče na smrtnost novorođenčadi?
Neonatalne smrti nastaju od rođenja do kraja prvog meseca života, i tu se očigledno ne radi o dugotrajnim procesima kao kod starijih osoba.
Neonatalni smrtni slučajevi se procenjuju samo za čestice PM 2,5 i za zagađenje vazduha u domaćinstvima, ili za ta dva faktora zajedno, jer izloženosti ostalim polutantima nisu relevantne.
Neonatalni ishodi uključuju u najvećoj meri komplikacije usled niske težine novorođenčeta na rođenju (niska porođajna težina kao uzrok smrti), preranog (prevremenog) rođenja, kao i usled infekcija donjih disajnih puteva.
Zagađen vazduh posebno negativno utiče na svu decu do 5 godina starosti, ali su smrti češće u neonatalnom periodu, jer su u prvom mesecu života novorođenčad posebno osetljiva na sve uticaje iz životne sredine, uključujući i delovanje zagađujućih materija iz zagađenog vazduha zbog nezrelosti imunog sistema.
U ovom kontekstu veoma je važan kvalitet vazduha u prostoru u kojem novorođenče boravi, gde su posebno štetna okruženja u kojima su visoke koncentracije zagađujućih materija usled korišćenja čvrstih goriva.
Pored toga, na neonatalne smrti usled zagađeog vazduha utiče i izloženost trudnica zagađenom vazduhu u toku trudnoće, koja dovodi i do niske porođajne težine, i do prevremenog rođenja, kao i do kongenitalnih anomalija, što sve povećava rizik od neonatalne smrti.
Zato možemo zaključiti da je rizik kod novorođenčadi viši nego kod dece do 5 godina starosti, jer se radi o kombinaciji uticaja i pre i neposredno posle rođenja.
Novi izveštaj otkriva i uticaj zagađenja vazduha na demenciju i Alchajmerovu bolest
Ove godine, na globalnom nivou, zagađen vazduh je drugi po redu faktor rizika za pojavu hroničnih bolesti, odmah posle visokog krvnog pritiska, a ispred posledica uticaja duvanskog dima.
Zagađen vazduh je uzročnik 7,9 miliona smrti na godišnjem nivou u celom svetu.
Najveća novost u ovogodišnjem izveštaju „Globalno stanje vazduha” je ta što prvi put postoji dovoljno publikovane naučne literature koja potvrđuje povezanost između izloženosti zagađenom vazduhu i pojavi demencije i Alchajmerove bolesti, kao i mogućnosti da se pripiše relativni rizik od zagađenog vazduha za pojavu ovi bolesti.
U 2023. godini za koju su analizirani podaci u ovom izveštaju, zagađenom vazduhu kao uzroku pripisano je 626.000 smrti na globalnom nivou usled demencije i Alchajmerove bolesti, kao i 11,6 miliona izgubljenih zdravih godina života.
U izveštaju su opisani negativni uticaji na mozak detaljnije nego do sada i to za sva životna doba, jer je količina i pouzdanost publikovane naučne literature to omogućila.
U Srbiji, pored 25% neonatalnih smrti, od svih smrti usled ishemijske bolesti srca, 22% se pripisuje zagađenom vazduhu, 19% kada je u pitanju ishemijski moždani udar, 18% od šećerne bolesti, 23% od hronične opstruktivne bolesti pluća, a 16% od raka pluća.
Srbija mora ozbiljnije da se bavi zdravstvenim rizicima od zagađenog vazduha
Mogu samo konstatovati da je neprocenjiva šteta što se u Srbiji ne primenjuje Zakon o javnom zdravlju, kao i Strategija i Akcioni plan koji su usvojeni za primenu ovog zakona, a koji je prepoznao potrebu da naše institucije obavljaju procene zdravstvenih rizika od zagađenog vazduha koristeći istu metodologiju koja se koristi za izveštaj „Globalno stanje vazduha”.
Neophodno je integrisanje procene zdravstvenih rizika u sve aktivnosti, jer se rizicima može upravljati samo ako su prvo procenjeni, dok u suprotnom slučaju zdravstveni rizici (od zagađenonog vazduha) nisu pod kontrolom. Prvi korak u upravljanju bilo kojim rizikom, pa i zdravstvenim od zagađenog vazduha je njegova procena.
Ovi rizici se u Srbiji ne procenjuju sistematski.
Izdvojila bih u tom smislu dve preporuke koje su sa aspekta javnog zdravlja veoma važne. Neophodno je uvesti obavezno godišnje objavljivanje javnozdravstvenih izveštaja o proceni zdravstvenih rizika od zagađenog vazduha, u skladu sa Zakonom o javnom zdravlju i Strategijom javnog zdravlja Republike Srbije 2018–2026 sa Akcionim planom.
Prilikom izrade lokalnih planova kvaliteta vazduha i u drugim relevantnim procesima, Saveti za javno zdravlje u saradnji sa nadležnim institutima i zavodima obavezni su da sprovode procenu rizika, analizu i razmenu informacija sa zainteresovanim stranama, kao i da preduzimaju mere za upravljanje rizicima, prevenciju i smanjenje negativnih uticaja na zdravlje. U ove svrhe može se koristiti metodologija Svetske zdravstvene organizacije (npr. softver AirQ+ koji je besplatan i svima dostupan).
Neophodno je i razviti otvoren sistem za prikazivanje rezultata merenja sa svih mernih stanica u realnom vremenu, sa pregledom agregiranih podataka koji se momentalno mogu uporediti sa propisanim graničnim vrednostima (broj prekoračenja graničnih satnih i dnevnih vrednosti na godišnjem nivou), uključujući i industrijska merenja koja su trenutno nedostupna javnosti, kao i sistem za automatsko izdavanje upozorenja sa javnozdravstvenim savetima za građane u slučaju prekoračenja granične vrednosti.
Kako se procenjuju zdravstvene posledice zagađenja vazduha?
Procene opterečenja bolestima izazvanih zagađenjem vazduha u izveštaju „Globalno stanje vazduha” potiču iz projekta Globalnog opterećenja bolestima (GBD) Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME).
Ukratko, procena opterećenja bolestima koju se ovde koristi, sprovodi GBD i počinje sistematskom evaluacijom globalnih naučnih dokaza i utvrđivanjem da li su oni dovoljno jaki da se određeni zdravstveni ishod ili uzrok smrti pripiše određenoj zagađujućoj materiji. Svaki par rizik-ishod u GBD-u podleže ovoj rigoroznoj evaluaciji.
U GBD analizama, zdravstveni efekti koji se mogu pripisati dugoročnom izlaganju PM2,5 česticama i zagađenju vazduha u domaćinstvima su ishemijska bolest srca, rak pluća, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), infekcije donjih disajnih puteva (kao što je upala pluća), moždani udar, dijabetes tipa 2 i nepovoljni ishodi porođaja. Za ozon, HOBP je jedini zdravstveni efekat uključen u analize.
Rezultati ovih proračuna izraženi su na nekoliko načina:
Ukupan broj smrtnih slučajeva: Broj smrtnih slučajeva u datoj godini koji se mogu pripisati zagađenju vazduha, a koji su se verovatno dogodili ranije nego što bi se očekivalo u odsustvu zagađenja vazduha.
Godine života prilagođene invaliditetu (DALY): Zbir godina života izgubljenih zbog prevremenih smrti plus godine proživljene sa invaliditetom, kao što je na primer, paraliza usled moždanog udara povezanog sa izloženošću zagađenju vazduha.
Stope standardizovane prema starosti: Ukupan broj smrtnih slučajeva ili DALY na 100.000 ljudi, izračunat na osnovu standardne raspodele stanovništva po starosnim kategorijama. Stope standardizovane prema starosti omogućavaju direktno poređenje zdravstvenog opterećenja bolestima među zemljama sa veoma različitim veličinama stanovništva i raspodelama starosti u stanovništvu. Veće stope bolesti standardizovane prema starosti, koje se mogu pripisati zagađenju vazduha, odražavaju kombinaciju većeg nivoa zagađenja vazduha i/ili bolesnijeg stanovništva.
Gubitak očekivanog životnog veka pri rođenju: Razlika u godinama između očekivanog životnog veka osobe i dužine života koja bi se očekivala da zagađenje vazduha nije prisutno.
Autorka teksta je prim. dr Elizabet Paunović - penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.
(EUpravo zato/Klima 101)
