Polovina svetskih prirodnih pašnjaka degradirana je prekomernim iskorišćavanjem, a kada se na to doda i uticaj klimatskih promena, prehrambena sigurnost i egzistencija poljoprivrednika se dovodi u pitanje, objavilo je telo Ujedinjenih nacija zaduženo za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD).
Šestina svetskih zaliha hrane u opasnosti je zbog propadanja savana, močvara, pašnjaka u pustinjama, ali i travnjaka, upozorili su u UNCCD.
Pašnjaci pretvoreni u useve
Rast stanovništva, urbanizacija i sve veća potražnja za hranom podstakli su stočare da uzgajaju više životinja nego što zemlja može podneti. Zbog toga su prirodni pašnjaci pretvoreni u polja za uzgoj intenzivnih useva što je dovelo do pada plodnosti tla, a suše su potom samo pogoršale situaciju.
Baron Josef Or, vodeći naučnik UNCCD-a, kaže da, iako postojeće stanje deluje vrlo sumorno, postoji nada da je obnova zemljišta deo rešenja za klimatske promene.
Pašnjaci imaju veliku ulogu budući da čine trećinu svetskog kapaciteta za čuvanje ugljenika.
"Emisije su sigurno veliki problem, ali gde želimo da čuvamo ugljenik, gde mu je prirodno mesto? U zemljištu i u vegetaciji, ali ako to nastavimo da ugrožavamo, ugrožavamo i rešenje", upozorio je.
Ko je najviše pogođen?
Od pašnjaka zavisi dve milijarde farmera i stočara, navodi se u izveštaju.
Ranija procena degradacije bila je 25 odsto, ali je UNCCD saopštio da se najnovijih 50 odsto temelji na istraživanjima stručnjaka u više od 40 zemalja.
Najteže su pogođene Azija, Kina i Mongolija. Tamo je poljoprivredna industrija istisnula tradicionalne stočarske zajednice, pa je na resursima još veći pritisak. Afrika, Bliski istok i Južna Amerika takođe beleže značajnu degradaciju, navodi se.
Vratiti tradicionalno stočarstvo
Or je rekao da vlade moraju zauzeti zajednički pristup u zaštiti zemljišta umesto da se fokusiraju na pojedinačne projekte obnove. Takođe je poručio da tradicionalne stočarske prakse mogu pomoći u oporavku pašnjaka.
"Uopšteno, način na koji su se stvari radile u prošlosti, tradicionalno, može dovesti do rešenja kojem danas težimo", rekao je dodajući da je takva praksa trajala jako dugo i da se uz prave uslove može povratiti.
(EUpravo Zato/Agroklub)
