Švajcarska i Italija ponovo su iscrtale deo međusobne granice na Alpima zbog topljenja glečera, izazvanog klimatskim promenama. Deo pogođenog područja nalazi se ispod Materhorna, jedne od najviših planina u Evropi, i blizu brojnih popularnih skijaških odmarališta.
Veliki delovi švajcarsko-italijanske granice određeni su glečerskim grebenima ili područjima večnog snega, ali topljenje glečera uzrokovalo je pomeranje ovih prirodnih granica, što je navelo obe zemlje da promene granicu.
Švajcarska je zvanično odobrila sporazum o promeni u petak, ali Italija to još uvek nije učinila.
Ovo je usledilo nakon nacrta sporazuma zajedničke švajcarsko-italijanske komisije u maju 2023. godine. Statistike objavljene prošlog septembra pokazale su da su švajcarski glečeri izgubili četiri odsto svog obima u 2023. godini, što je drugi najveći gubitak ikada nakon rekordnog topljenja od šest odsto u 2022. godini.
Godišnji izveštaj izdaje Švajcarska mreža za praćenje glečera (Glamos), koja je rekordne gubitke pripisala uzastopnim veoma toplim letima i vrlo niskim snežnim padavinama tokom zime 2022. godine. Istraživači kažu da će se, ukoliko se ovi vremenski obrasci nastave, topljenje samo ubrzati.
U skladu sa ekonomskim interesima
U petak, Švajcarska je izjavila da su redefinisane granice iscrtane u skladu sa ekonomskim interesima obe strane. Smatra se da će pojašnjavanje granica pomoći obema zemljama da utvrde koja je odgovorna za održavanje određenih prirodnih područja.
Švajcarsko-italijanske granice biće promenjene u regionu Plato Rosa, utočištu Karel i Gobba di Rollin – svi blizu Materhorna i popularnih skijaških odmarališta, uključujući Cermat. Tačne promene granica biće sprovedene i sporazum objavljen nakon što obe zemlje potpišu dogovor.
Švajcarska kaže da je proces odobrenja za potpisivanje sporazuma u toku u Italiji. Prošle godine, Glamos je upozorio da se neki švajcarski glečeri smanjuju tako brzo da je malo verovatno da se mogu sačuvati, čak i ako se globalne temperature zadrže unutar cilja iz Pariskog klimatskog sporazuma o porastu od 1,5°C. Stručnjaci kažu da bi, bez smanjenja emisija gasova staklene bašte povezanih sa globalnim zagrevanjem, veći glečeri poput Aleča – koji se ne nalazi na granici – mogli nestati u roku od jedne generacije.
Brojna otkrića su napravljena na švajcarskim glečerima poslednjih godina zbog njihovog topljenja i brzog smanjivanja.
Prošlog jula, ljudski ostaci pronađeni blizu Materhorna potvrđeni su kao ostaci nemačkog planinara koji je nestao 1986. godine. Planinari koji su prelazili glečer Teodul iznad Cermata primetili su planinarsku čizmu i dereze kako izranjaju iz leda.
Godine 2022. olupina aviona koji se srušio 1968. godine izronila je iz glečera Aleč. Takođe, telo nestalog britanskog planinara Džonatana Konvila otkriveno je 2014. godine od strane pilota helikoptera, koji je primetio nešto neobično dok je dostavljao zalihe u planinsko utočište na Materhornu.
(JA/EUpravo zato)
