Prosečna temperatura vazduha tokom leta 2024. godine bila je najviša ikada zabeležena u Evropi u letnjoj sezoni, sa 1,54 stepeni Celzjusa iznad proseka za period 1991-2020, pokazali su podaci C3S.
Svaki od tri letnja meseca zauzeo je drugo mesto na listi najtoplijih,u kategoriji tog meseca, sa veoma sličnim anomalijama: 1,57 stepeni iznad proseka u junu i avgustu i 1,49 stepeni u julu. Tako je leto 2024. premašilo prethodni rekord postavljen u leto 2022, za 0,2 stepena, navela je Služba za posmatranje klimatskih promena.
Ovo leto je imalo i najtopliji dan u istoriji merenja.
Prosečne temperature bile su pretežno iznad proseka na skoro celom kontinentu, sa rekordno visokim temperaturama u jugoistočnoj Evropi i severnoj Fenoskandiji (poluostrvo koje obuhvata Finsku, Švedsku, Norvešku i delove Rusije - Murmansku oblast, najveći deo Republike Korelije i delove Lenjingradske oblasti).
S druge strane, neki regioni u zapadnom delu kontinenta, uključujući Island, Irsku, severne i zapadne delove Velike Britanije i južna Norveška imali su niže temperature od proseka.
Sezonski proseci u velikoj meri odražavaju temperature izmerene u u julu i avgustu, dok su u junu veći delovi zapadne Evrope imali temperature niže od prosečnih, navela je ova služba.
Toplotni talasi harali Evropom
Delovi Evrope su tokom leta doživeli značajne toplotne talase.
Tako su u junu južna Italija, jugoistočna Evropa i Turska bile pogođene toplotnim talasom, sa temperaturama koje su dostizale 40 stepeni na mnogim lokacijama, a lokalni temperaturni rekordi su oboreni.
U julu su toplotni talasi zahvatili Italiju, Grčku i Bugarsku, dok je u avgustu veći deo jugoistočne Evrope, uključujući Italiju, Portugal i Španiju, doživeo slične vremenske prilike.
Efekat toplotnih talasa se ogleda u natprosečnom broju toplih dana u većem delu Evrope tokom leta.
Tako su južna Italija, Balkan, Grčka i zapadna Turska imali natprosečan broj "toplih dana" tokom cele sezone, oko 60 odsto više od proseka u referentnom periodu 1991-2020.
Između ostalih regiona, Pirinejsko poluostrvo je imalo 15 odsto više dana, uglavnom zahvaljujući uslovima zabeleženim u julu i avgustu.
C3S je istakao da su delovi Španije, Italije i jugoistočne Evrope takođe doživeli natprosečan broj tropskih noći.
Veliki delovi južne Evrope imali su dva puna meseca sa temperaturama iznad 32 stepena koje izazivaju jak toplotni stres.
U nekoliko oblasti u Grčkoj i zapadnoj Turskoj bilo je temperatura koje izazivaju "snažan toplotni stres" skoro svakog dana tokom leta i oko dva meseca sa temperaturama iznad 38 stepeni koje izazivaju "veoma jak toplotni stres".
"Veoma jak toplotni stres" doživeo je veći deo južne i istočne Evrope, a "ekstremni toplotni stres" sa temperaturama iznad 46 stepeni desio se u nekim malim oblastima u Španiji i zapadnoj Turskoj, pokazali su podaci evropske Službe za posmatranje klimatskih promena.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
