"Moramo ozbiljno razmotriti projekte geoinženjeringa kako bismo spasili naše glečere ili ćemo se suočiti sa katastrofalnim porastom nivoa mora", poručili su naučnici u izveštaju nastalom nakon javne diskusije na konferenciji Evropske geonaučne unije.
Ledeni pokrivači Antarktika i Grenlanda se brzo tope i čak i ako uspemo da smanjimo emisiju ugljenika i ograničimo globalno zagrevanje na 2 stepena, nije jasno da li će to biti dovoljno da se spreči nestanak ledenih pokrivača.
Međutim, geoinženjering glečera može da bude način da dobijemo dragoceno vreme, tvrde autori.
Bez intervencije do 2100. godine bi nivo mora mogao da poraste za jedan metar, što će uništiti gradove na nižim nadmorskim visinama i raseliti milione ljudi.
Veliki deo toga bi bio prouzrokovan topljenjem samo nekoliko glečera, kao što su Tvejts i Pajn Ajland u Amundsenovom moru.
Oni predlažu postavljanje svojevrsnih podvodnih zavesa u cilju zaštite od relativno tople vode koja ih zapljuskuje ili bušenje rupa kroz glečere kako bi se ispraznili ledeni tokovi, što bi značajno usporilo topljenje.
Kako se navodi, smanjenje emisije ugljenika mora ostati prioritet, ali se poziva na ozbiljno istraživanje geoinženjeringa glečera danas, kako bi se procenili rizici i koristi i izbegle panične odluke u budućnosti.
"Biće potrebno vreme da se postave naučni, inženjerski i društveni temelji za intervencije u očuvanju ledenih pokrivača. Biće potrebno još više vremena da počnu da se ostvaruju trajne koristi od tih intervencija, ako one uopšte postoje. Tokom tog vremena, ledeni pokrivači će nastaviti da se tope, ispuštajući masu preko linija prizemljenja i izazivajući porast nivoa mora. Bez istraživanja, ne možemo znati da li postoje održive intervencije", tvrde naučnici sa Univerziteta u Čikagu, Godar instituta, Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, Univerziteta u Laplandu i Instituta Alfred Vegener.
Šta su podvodne zavese?
Led u polarnim regionima nestaje zabrinjavajuće brzo dok se globalno zagrevanje pojačava, a potrebna je hitna akcija kako bi se usporio taj gubitak.
Međunarodna grupa naučnika predlaže da se izgradi 100 kilometara dugačka zavesa koja bi bila postavljena na dnu Amundsenovog mora. Bila bi na dubini od 200 metara, a delimično bi ograničavala protok relativno tople vode u podnožju glečera Antarktika.
Ukoliko bi se taj projekat pokrenuo, bio jedan od najvećih poduhvata geoinženjeringa u istoriji.
"To bi bio divovski projekat, ali mi se takođe suočavamo i sa divovskim problemom", rekao je glaciolog Džon Mur sa Univerziteta Lanland, preneo je "Gardijan".
"Topljenje glečera na Antarktiku bi prouzrokovalo katastrofalne poplave širom planete, a stotine miliona ljudi bi izgubile domove. To bi bilo izuzetno loše po civilizaciju kakvu poznajemo, tako da moramo nešto da učinimo", naveo je.
Naučnici upozoravaju da bi gubitak glečera Tvajts i Pajn Ajlend podigao nivo mora i do tri metra.
Topliji vazduh topi površinu glečera, ali se erozija događa i u podnožju jer se voda zagreva.
Jedna ideja predlaže da se koristi vazduh kao barijera za zaštitu glečera. Cev sa rupama bi bila postavljena duž morskog dna, a kroz nju bi se uvlačio vazduh. Zavesa od vazdušnih mehurića mogla bi da zadrži nalete tople vode.
Ipak, istraživači nisu sigurni da će rešenje "upaliti" pošto se čitav proces nalazi u ranoj fazi. Krajem godine se očekuju testiranja na terenu na reci Kem u Velikoj Britaniji posle čega bi u fjordovima Norveške mogao da se izgradi prototip podvodnih zavesa.
(EUpravo Zato/Guardian)
