Švajcarska je zemlja poznata po divnim pejzažima i idiličnim gradićima, ali i vojnoj neutralnosti.
Međutim, uprkos svemu tome, ima ogromnu mrežu vojnih utvrđenja i skladišta koja se nalaze i na krajnje neprikladnim mestima.
Švajcarska vojska je čak decenijama oružje bacala i u živopisna jezera, a tek nedavno je istaknuto da to možda nije toliko bezbedno i da bi trebalo rešiti problem.
Mreža depoa i utvrđenja je izgrađena tokom dva svetska rata kako bi zemlja bila spremna da se odbrani u slučaju potencijalne invazije.
Bunkeri širom zemlje su napunjeni oružjem, municijom i hranom, ali neprijatelj nikada nije stigao.
Međutim, pojavila se druga opasnost.
Jedno od najvećih vojnih skladišta u Švajcarskoj izgrađeno je 1941. u Mitholcu, gradu oko 50 kilometara udaljenom od Berna.
Mesto je izabrano zbog ogromnog kamenog zida koji ide i do 100 metara u visinu.
Iskopani su tuneli dugački oko 150 metara kako bi se tu skladištila municija, a transport je obavljen preko obližnje pruge. Kada je depo kompletiran 1945, tamo se nalazilo oko 7.000 tona municije.
Kako je Mitholc odleteo u vazduh?
Švajcarsko selo Mitholc, sa svojih 170 stanovnika, na prvi pogled izgleda sasvim idilično, međutim, proganja ga njegova tragična istorija.
U podnožju Alpa nalaze se kuće stare 200-300 godina, ali ne i u Mitholcu – svi objekti su ovde izgrađeni iste godine, 1948.
Na nekima piše: “Šta je uništeno u trenu ne može da se vrati. Sada sa nadom gledamo u budućnost”.
Naime, 20. decembra 1947. godine dogodila se strašna eksplozija u kojoj je poginulo devetoro ljudi, a mnogi su bili povređeni. Selo je trebalo da bude bezbedno, ali 3.000 tona eksploziva, koliko je dignuto u vazduh te noći, učinilo je ovaj incident najvećom eksplozijom tog vremena (a da nije u pitanju nuklearna eksplozija).
"Jedne noći, kada sam imala 12 godina, moja majka, baka i ja smo čvrsto spavale. Odjednom nas je probudila jaka eksplozija. Osetili su se dim i vrelina, kuća je gorela! “Moramo da pobegnemo odavde”, panično je uzviknula majka – prisetila se Ida Stajner za BBC.
Krenule su da beže, ali pošto je bio kraj decembra, sneg je bio dubok i teško se hodalo.
"Majka je morala da ponese baku na leđima", rekla je ona.
Ida i njena porodica uspeli su da pobegnu, ali mnogi meštani nisu imali sreće.
Kuće su bile uništene, sneg je imao boju uglja, a detonacija se čula čak u Cirihu, na udaljenosti od 160 kilometara.
Prozori su bili polomljeni, zidovi sravnjeni s zemljom, a u pojedinim objektima su se videle neeksplodirane granate.
Pola sata kasnije se čula još jedna glasna eksplozija koja je uništila ulaz u depo i potpuno zatrpala železničku stanicu. Usledila je serija prasaka. Među stradalima su bili i šef stanice i njegov sin.
Danas, planina iznad Mitholca budi gorka sećanja. Seoske kuće su ponovo izgrađene u narednih godinu dana, a život je povratio naizgled svoj bezbrižan tok. Većina porodica koje danas žive u selu, tu je generacijama, ali tu nije kraj njihovim mukama.
Moraju da se evakuišu na 10 godina
Opasnost i dalje vreba ispod ruševina. Studija iz 2018. je utvrdila da pod planinom i dalje postoji 3.500 tona neeksplodiranih sredstava, a bilo šta može da ih aktivira - oluja, lavina, degradacija same municije...
Nova katastofa može da se dogodi svakog trenutka ili za stotinu godina. Kako se ne bi više rizikovalo, konačno je 2020. godine odlučeno da se očisti stari vojni depo što bi moglo da košta oko 1,06 miliona evra jer treba ukloniti veliku količinu kamenja, a sama operacija predstavlja veliki rizik.
Vlasti su utvrdile da 170 meštana Mitholca mora da napusti selo između 2030. i 2040. godine. Prve evakuacije bi trebalo da krenu naredne godine, a Mitholc bi u narednoj deceniji mogao da bude pravi grad duhova.
Mnogi meštani su ogorčeni jer ne znaju gde će, a veliki broj njih je rođen u Mitholcu i teško im je da napušta gradić iako su ga pogodile velike tragedije.
(EUpravo zato/BBC/Outono.net)
