Holandija je snažan zagovornik ambiciozne klimatske politike Evropske unije i zajedno sa drugim državama, intenzivno se bori za ciljeve bloka o klimatskoj neutralnosti do 2050. i smanjenje emisija za 55 odsto do 2030. godine.
To znači da joj je stalo. Holandija često u scenariju klimatskih promena ima pomalo depresivnu ulogu zasnovanu na činjenici da je okružena morem, čiji nivo stalno raste. Međutim, brojni naučnici tvrde da to ne mora da bude tako i da Holandija u budućnosti, zajedno sa Evropskom unijom, mora biti "čista".
Zato na tome i rade, a na isto podstiču i druge. Pravi primer je holanđanin Hans Buster, koji već deset godina u živi u Beogradu i radi na ozelenjavanju srpske prestonice. Jasno ističe da mu je cilj da izvuče najbolje iz oba sveta i da na taj način napravi razliku.
Buster je programski koordinator projekta "Green Cities Serbia", deo programa holandske Agencije za preduzetništvo - PIB (Partners for International Business). Ovaj projekat fokusira se na unapređenje urbanih sredina kroz izgradnju kapaciteta i podršku lokalnim vlastima.
Kako ističe u ekskluzivnom intervjuu za EUpravo zato, misija projekta prevazilazi same inicijative ozelenjavanja i obuhvata podršku projektima urbane održivosti.
"To uključuje izgradnju kapaciteta gde ojačavaju lokalne vlasti dovođenjem holandskih stručnjaka koji pružaju uvid i obuku o najboljim praksama za urbanu održivost. Ovi stručnjaci pružaju praktične smernice i dele inovativna rešenja prilagođena specifičnim potrebama srpskih gradova. Takođe uključuje i organizaciju studijskih poseta Holandiji, gde srpski zainteresovani subjekti susreću holandske partnere i posećuju uspešne projekte ozelenjavanja i održive infrastrukture. Ove posete omogućavaju učesnicima da steknu neposredno iskustvo i znanje koje mogu primeniti u lokalnim sredinama", objašnjava na početku razgovora Buster.
Osim toga, uključuje i trgovinsku misiju, jer se, prema njegovim rečima, na taj način povezuju srpske opštine sa holandskim kompanijama i organizacijama specijalizovanim za urbanu održivost.
"Kroz ove inicijative i uz podršku holandske Agencije za preduzetništvo i Ambasade Holandije u Beogradu, "Green Cities Serbia" želimo da poboljšamo biodiverzitet, kvalitet vazduha i upravljanje vodama u urbanim sredinama", jasan je sagovornik EUpravo zato, a dodaje da je fokus i na podsticanju angažovanja zajednice i vitalnosti.
"Naš pristup je holistički, obuhvata sve aspekte urbane održivosti kako bi se stvorili zdraviji i otporniji gradovi", naveo je.
Na pitanje odakle je potekla ideja o fokusiranju na urbano ozelenjavanje, Buster govori da je to posledica ambicioznih planova srpske vlade za urbani razvoj što je uočila Ambasada Holandije u Beogradu.
"Uviđajući potencijal za doprinos, uspostavili smo holandsko javno-privatno partnerstvo kako bismo doneli našu stručnost u Srbiju. Moja lična povezanost sa ovom inicijativom je rezultat dugogodišnje posvećenosti održivosti životne sredine. Pošto sam bio svedok mnogih pozitivnih promena koje zelene površine mogu doneti u urbanim sredinama, ovo je bila pokretačka snaga mog rada. Naš konzorcijum, koji čine visokostručni profesionalci, poput svetski poznatih pejzažnih arhitekata, inovatora u oblasti zelenih krovova i vertikalnih vrtova, i vrhunski rasadnici koji uzgajaju lukovice, višegodišnje biljke, grmlje i drveće, pruža inovativna rešenja koja pomažu u stvaranju održivog urbanog ozelenjavanja. Posvećeni smo da pomognemo Srbiji da postigne svoje ciljeve u oblasti ozelenjavanja kroz održive i inovativne strategije urbanog ozelenjavanja", rekao je Holanđanin.
Srbija usklađena sa EU
Dobra stvar je da je Srbija tržište koje se razvoja i poseduje značajne mogućnosti za urbano ozelenjavanje i održivi razvoj. Zemlja se nalazi usred modernizacije svojih gradova, a prema Hansovim rečima, u Srbiji postoje nacionalne inicijative i lokalni napori da se unapredi infrastruktura, smanji zagađenje životne sredine i poveća efikasnost. On podseća je Srbija usklađena sa širim evropskim ciljevima održivosti kao što su Evropski zeleni dogovor i Zelena agenda za Zapadni Balkan.
"Urbano ozelenjavanje postaje sve važnije kako gradovi poput Beograda i Novog Sada nastoje da integrišu više zelenih površina u svoje urbane pejzaže. Ovo je u skladu sa globalnim trendovima ubrzane urbanizacije i potrebom da gradovi postanu pametni, održivi i otporni centri. Sve je više koristi koje zelena infrastruktura može doneti, uključujući poboljšan kvalitet vazduha, bolje upravljanje vodama i povećan biodiverzitet", govori Hans Buster.
Sve manje zelenila u evropskim gradovima
Ovaj Holanđani već deceniju živi i radi u Srbiji, a prethodno je osam godina proveo u Grčkoj, pa je imao priliku da uoči da su zelene površine sve ređe u evropskih gradovima. Među njima je svakako i Beograd.
"Iako zelenilo ne smanjuje direktno emisije ugljen-dioksida, igra ključnu ulogu u ublažavanju ugljeničnog otiska kroz apsorpciju CO2 tokom fotosinteze. Urbanizacija, globalni trend, zahteva da se nadoknade izgubljene zelene površine. U Srbiji je ovaj izazov posebno prisutan, s obzirom na ogroman obim novih zgrada i infrastrukture. Moj rad je pokazao da rešenja poput zelenih krovova i vertikalnih vrtova mogu efikasno da nadoknade izgrađene površine. Pored toga, zrela stabla su ključna zbog svoje velike zapremine i značajne sposobnosti apsorpcije CO2. Zrelost drveta je ključna, jer jedno zrelo drvo može proizvesti onoliko kiseonika i apsorbovati onoliko CO2 koliko i 400 malih stabala", objasnio je naš sagovornik i istakao da njegova lična posvećenost urbanom ozelenjavanju proističe iz uverenja da ova rešenja mogu značajno poboljšati životne uslove u gradovima i doprineti globalnim naporima za održivost.
"I u tim naporima treba da se fokusiramo prvo na kvalitet, a zatim naravno i na kvantitet koji odgovara okolnostima u urbanim područjima u kojima se previše gradi", napomenuo je.
Šta Srbija može da nauči od Holandije?
Iako ističe da ne treba Srbija da uči od Holandije kako da bude održivija, već da zajednički nađu rešenje koje je najbolje za sredinu i zajednicu, Hans za EUpravo zato govori o tome šta je to što Holandija radi dobro.
"Holandija se ističe u planiranju, obrazovanju i saradnji. Naša istorija upravljanja vodom učinila nas je veoma svesnim uticaja klimatskih promena. Živeći u gusto naseljenoj zemlji, razumemo važnost održivih rešenja, a Srbija se suočava sa sličnim izazovima zbog brzog rasta svojih urbanih centara", rekao je Buster.
Prema njegovim rečima, holandski pristup uključuje sveobuhvatno planiranje, kontinuiranu komunikaciju između javnog i privatnog sektora i društvenu posvećenost ekološkoj održivosti.
"Naše inovacije u urbanom planiranju, upravljanju vodama i održivim tehnologijama pružaju dragocene lekcije za druge zemlje. Moje iskustvo u Holandiji naučilo me je važnosti strateškog urbanog planiranja i integracije zelenih površina. Tim principima se vodi moj rad u Srbiji, gde težim da ih repliciram i prilagodim u lokalnim uslovima", objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje šta bi Srbija trebalo da nauči od Holandije kada je reč o urbanom ozelenjavanju, Holanđanin ističe dugo iskustvo njegove zemlje, a tu je i konkretan "recept".
"Holandski urbani dizajni podrazumevaju zelene površine, efikasno upravljanje vodama i ekološki prihvatljive materijale, osiguravajući održive i društveno korisne rezultate. Mere prilagođavanja klimi, poput ublažavanja poplava i strateškog postavljanja vegetacije, od ključnog su značaja. Pored toga, pametna rešenja za gradove, kao što su inteligentna rasveta i planiranje zasnovano na podacima, povećavaju efikasnost i održivost gradskih aktivnosti. Srbija može da ima koristi od usvajanja ovih praksi, i ja sam posvećen prenošenju znanja ovde. Još više jer sam u poslednjih nekoliko godina već iskusio brzinu s kojom se ovde razvijaju i sprovode projekti", ističe Buster.
Surovi klimatski uslovi
U prethodnim mesecima su oboreni mnogi temperaturni rekordi i to jeste nešto što bi trebalo da izazove strah. Krajnje je vreme da uradimo i primenimo iskustva nekih drugih zemalja kako bismo i sami imali udeo u "popravljanju situacije" u svetu.
"Već primećujemo uticaj klimatskih promena i očekujem još ekstremnije uslove u narednim godinama. Očekuju se češći šumski požari, duži sušni periodi i više temperature. Biodiverzitet će biti pod pritiskom i moramo da preduzmemo proaktivne mere za podršku životnoj sredini", kazao je Hans.
U svemu tome, prema njegovim rečima, urbano zelenilo će igrati ključnu ulogu. Uticaće na poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja, društvenu koheziju i kvalitet životne sredine.
"Fokus Srbije na održivom urbanom razvoju biće od suštinskog značaja za ublažavanje ovih izazova i poboljšanje kvaliteta života", savetuje sagovornik EUpravo zato.
Sve ovo je "solidna osnova", ocenjuje Hans, da Srbija jednog dana postane deo evropske porodice.
"Ipak, ključno je efikasno sprovođenje i postizanje postavljenih ciljeva. Izbor pravih vrsta zelenila, osiguranje pravilnih uslova za sadnju i davanje prioriteta održavanju su ključni. Mehanizacija i održive prakse su neophodne za efikasno upravljanje zelenilom. Javna svest i edukacija o prednostima i nužnosti pravilnog održavanja zelenila, uključujući orezivanje, takođe su važni za dugoročni uspeh. Moja lična iskustva u Srbiji pokazala su mi potencijal za pozitivne promene, vidim koliko brzo se stvari kreću i realizuju, i to me motiviše da nastavim da podržavam ove napore kako bi Srbija postala zelenija i održivija", zaključuje Hans Buster.
(JA/EUpravo zato)
