Iako kompanije ulažu više nego ikada u dobrobit zaposlenih, mentalno zdravlje radnika u Evropi i dalje se pogoršava.
Savremeno radno okruženje sve više iscrpljuje zaposlene širom Evrope, a čini se da niko nema jasan odgovor kako da to reši.
Prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu, skoro polovina radnika u 30 zemalja kaže da je preopterećena poslom, 34 odsto smatra da njihov rad nije dovoljno prepoznat, a 16 odsto prijavljuje da se suočava sa nasiljem ili verbalnim uznemiravanjem na radnom mestu.
Uprkos rastućem korporativnom interesovanju za dobrobit zaposlenih, pritisak ne popušta. Ranije ove godine istraživači iz Australije opisali su „paradoks koji preovlađuje": države i kompanije ulažu više nego ikada u mentalno zdravlje, ali se stanje zaposlenih i dalje pogoršava.
"Posebno posle pandemije videli smo talas ljudi koji se suočavaju sa mentalnim tegobama, naročito onima izazvanim ili pojačanim poslom, uključujući burnout", izjavila je za Euronews HealthSonja Navrocka iz Evropskog sindikalnog instituta (ETUI).
Kompanije u Evropi su u 2023. godini potrošile oko 19,6 milijardi dolara (16,9 milijardi evra) na programe dobrobiti, od mindfulness radionica i upravljanja stresom do individualnog mentalnog koučinga.
Danas oko 29 odsto evropskih radnika ima pristup takvim programima.
Ipak, istraživanja pokazuju da ovi programi često zaobilaze suštinske, strukturne probleme, takozvane psihosocijalne rizike: preveliku opterećenost poslom, duge radne sate, nesigurnost zaposlenja, nedostatak priznanja i mobing, ali i šire ekonomske i tehnološke promene koje u potpunosti preoblikuju svet rada.
"Ovo uopšte nije rešenje 'Evo vam joga čas, pa se snađite'", kaže Manal Azi, viša savetnica za bezbednost i zdravlje na radu u Međunarodnoj organizaciji rada (ILO).
Stručnjaci ističu da briga o mentalnom zdravlju zaposlenih mora biti dugoročna i sveobuhvatna, a ne spisak ad-hoc aktivnosti koje osmisli HR odeljenje ili projekat koji zavisi od ličnih stavova menadžmenta.
"Mislim da upravo to nedostaje na mnogim radnim mestima, pristup je previše pojednostavljen, mehaničan, i zato izostaju rezultati", rekla je Jolanta Berk, istraživač pozitivne psihologije i profesorka na Kraljevskom koledžu hirurga u Irskoj.
Kako smanjiti mentalno opterećenje radnika?
Azzi navodi da sve - od načina zapošljavanja i napredovanja, preko ocenjivanja učinka i menadžerskog stila, do komunikacije i količine resursa - oblikuje iskustvo radnika i može biti prilika da se stvore zdravija radna mesta.
Prema izveštaju kompanije TELUS Health, menadžeri koji uspešno vode mentalno zdrave i produktivne timove imaju pet zajedničkih osobina: iskrenu brigu o dobrobiti zaposlenih, timski pristup bez nezdrave konkurencije, inkluzivnost, odlučnost i sposobnost da radnicima prenesu osećaj svrhe, iznad svakodnevnih zadataka.
Neke kompanije testiraju i šire promene.
U Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Irskoj i na Islandu sprovedeni su pilot-projekti četvorodnevne radne nedelje, a rani rezultati pokazuju da ovaj model može smanjiti rizik od burnout-a i poboljšati opšte zdravlje.
Ipak, Azzi kaže da su mnogi poslodavci i dalje nevoljni da se pozabave psihosocijalnim rizicima.
"Postoji otpor jer to znači veliku odgovornost, dodatne troškove, ali i zato što mnogi jednostavno ne razumeju o čemu se radi", kaže Azi.
Zato Navrocka smatra da bi promene morale da dođu i kroz politike. Švedska, na primer, ima regulative koje se odnose na uznemiravanje i preopterećenost poslom, dok Francuska, Belgija i Portugalija imaju zakone o pravu na isključenost nakon radnog vremena.
I dalje, nijedna država nije u potpunosti rešila problem mentalnog zdravlja na radnom mestu, čak ni one koje važe za šampione ravnoteže između posla i privatnog života beleže visoke stope mentalnih tegoba.
Posledice su ogromne: depresija i srčani problemi izazvani stresom na poslu koštaju EU više od 100 milijardi evra godišnje, pri čemu poslodavci snose preko 80 odsto tih troškova, upozorava ETUI.
"Kada dođe do ozbiljne anksioznosti ili depresije, nekada je prekasno da se stvari vrate unazad. Ljudi tada napuštaju posao. Zbog toga želimo da se fokusiramo na prevenciju", kaže Azzi.
Kako dodaje, "poslodavci imaju jak podsticaj da preduzmu nešto jer ih na kraju to mnogo košta."
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
