Svet svake godine stvara 57 miliona tona plastičnog otpada i ono stiže od najdubljih okeana do najviših planinskih vrhova i unutar ljudskih tela, prema novoj studiji, koja je takođe pokazala da više od dve trećine ovog otpada potiče sa juga planete.
Svake godine stvorena količina zagađenja — oko 52 miliona metričkih tona — dovoljna je da se napuni Central Park u Njujorku plastičnim otpadom do visine Empajer Stejt Bildinga, navode istraživači sa Univerziteta u Lidsu, Velika Britanija. Oni su ispitali otpad proizveden na lokalnom nivou u više od 50.000 gradova i sela širom sveta za studiju objavljenu u časopisu Nature.
Studija je ispitivala plastiku koja dospeva u otvoreno okruženje, a ne onu koja završava na deponijama ili se pravilno spaljuje. Autori studije su naveli da u 15 odsto svetske populacije vlade ne uspevaju da prikupe i odlože otpad, što je veliki razlog zašto Jugoistočna Azija i Podsaharska Afrika proizvode najviše plastičnog otpada. To uključuje 255 miliona ljudi u Indiji, navodi se u studiji.
Lagos u Nigeriji je grad koji emituje najviše plastičnog zagađenja, prema autoru studije, Kostasu Velisu, profesoru inženjerstva zaštite životne sredine sa Univerziteta u Lidsu. Ostali najveći gradovi zagađivači plastike su Nju Delhi, Luanda u Angoli, Karači u Pakistanu i Kairo u Egiptu.
Indija predvodi
Indija je vodeća u svetu po proizvodnji plastičnog otpada, sa 10,2 miliona tona godišnje (9,3 miliona metričkih tona), što je više nego duplo od sledećih najvećih zagađivača, Nigerije i Indonezije. Kina, koja je često kritikovana zbog zagađenja, nalazi se na četvrtom mestu, ali, prema Velisu, pravi ogromne korake u smanjenju otpada. Ostale najveće zemlje zagađivači plastike su Pakistan, Bangladeš, Rusija i Brazil. Ove zemlje su odgovorne za više od polovine svetskog plastičnog zagađenja, prema podacima iz studije.
Sjedinjene Američke Države se nalaze na 90. mestu po plastičnom zagađenju, sa više od 52.500 tona (47.600 metričkih tona), dok se Velika Britanija nalazi na 135. mestu sa skoro 5.100 tona (4.600 metričkih tona), prema studiji.
Godine 2022, većina zemalja sveta složila se da stvori prvi pravno obavezujući sporazum o plastičnom zagađenju, uključujući zagađenje u okeanima. Završne pregovore o sporazumu vodiće se u Južnoj Koreji u novembru.
Studija je koristila veštačku inteligenciju kako bi se koncentrisala na plastiku koja je nepravilno spaljena — oko 57 odsto zagađenja — ili samo bačena. U oba slučaja, neverovatno sitne mikroplastike, ili nanoplastike, pretvaraju problem iz vizuelne smetnje na plažama i problema za morski svet u pretnju po ljudsko zdravlje, rekao je Velis.
Nekoliko studija ove godine istraživalo je koliko su mikroplastike prisutne u našoj vodi za piće i u ljudskom tkivu, poput srca, mozga i testisa, ali lekari i naučnici još uvek nisu sigurni šta to znači u smislu pretnji po ljudsko zdravlje.
"Velika tempirana bomba mikroplastike su te mikroplastike koje se uglavnom oslobađaju u Globalnom jugu“, rekao je Velis. "Već imamo ogroman problem disperzije. One su prisutne na najudaljenijim mestima... vrhovima Everesta, u Marijanskom rovu u okeanu, u onome što dišemo, jedemo i pijemo.“
Nazvao je to "problemom svih nas“ i jednim koji će proganjati buduće generacije.
"Ne treba da krivimo Globalni jug,“ rekao je Velis. "I ne treba da se hvalimo onim što radimo u Globalnom severu na bilo koji način“.
To je, kako je rekao, samo nedostatak resursa i sposobnosti vlada da pruže potrebne usluge građanima.
Plastična industrija izbegava odgovornost
Spoljni stručnjaci su zabrinuti što fokus studije na zagađenje, a ne na ukupnu proizvodnju, omogućava plastičnoj industriji da izbegne odgovornost. Proizvodnja plastike ispušta velike količine gasova staklene bašte koji doprinose klimatskim promenama.
"Ovi autori su definisali plastično zagađenje na mnogo uži način, kao samo makroplastiku koja se emituje u okruženje nakon potrošnje, i to rizikuje da izgubimo fokus na druge probleme i kažemo, sada samo treba bolje upravljati otpadom", rekao je Nil Tangri, viši direktor nauke i politike u GAIA-i, globalnoj mreži organizacija koje se zalažu za nula otpada i inicijative ekološke pravde. "To jeste potrebno, ali nije cela priča".
Tereza Karlson, naučna i tehnička savetnica u Mreži za eliminaciju međunarodnih zagađivača, još jednoj koaliciji organizacija za zaštitu životne sredine, zdravlja i otpada, nazvala je količinu zagađenja identifikovanog u studiji "alarmantnom“ i rekla da pokazuje da je količina plastike koja se danas proizvodi "neodrživa“.
Međutim, ona je navela da studija propušta da istakne značaj globalne trgovine plastičnim otpadom, gde bogate zemlje šalju otpad siromašnima. Studija kaže da trgovina plastičnim otpadom opada, jer je Kina zabranila uvoz otpada. Ali Karlson je rekla da ukupna trgovina otpadom zapravo raste, a verovatno i plastika s njom. Navela je da su izvozi otpada iz EU porasli sa 110.000 tona (100.000 metričkih tona) u 2004. na 1,4 miliona tona (1,3 miliona metričkih tona) u 2021.
Velis je rekao da je količina plastičnog otpada u trgovini mala. Kara Lavander Lo, profesorka okeanografije na Sea Education Association, koja nije bila uključena u studiju, složila se, na osnovu trendova američkog plastičnog otpada. Rekla je da je ovo bila jedna od obuhvatnijih studija o plastičnom otpadu.
Zvaničnici plastične industrije pohvalili su studiju.
"Ova studija naglašava da je neprikupljeni i neadekvatno upravljani plastični otpad najveći doprinos plastičnom zagađenju i da je prioritetizacija adekvatnog upravljanja otpadom ključna za okončanje plastičnog zagađenja,“ rekao je Kris Džan, sekretar Saveta međunarodnih hemijskih asocijacija, u saopštenju. U pregovorima o sporazumu, industrija se protivi ograničenju proizvodnje plastike.
Ujedinjene nacije predviđaju da će proizvodnja plastike verovatno porasti sa oko 440 miliona tona (400 miliona metričkih tona) godišnje na više od 1.200 miliona tona (1.100 miliona metričkih tona), navodeći da "naša planeta guši se u plastici".
(JA/EUpravo zato/AP)
