Na obalama i plodnim ravnicama oko reke Ljobregat na teritoriji moderne Katalonije, među naseljima i pećinama, arheolozi su pronašli neobične predmete - 12 velikih morskih puževa, modifikovanih u nešto što liči na prve instrumenate.
Prvi instrumenti su bili školjke?
Školjke su bile prilagođene da proizvode zvuk, tako što su im drevni ljudi uklanjali vrhove. Naučnici su u studiji objavljenoj u časopisu Antiquity, otkrili da su neolitski ljudi to uspeli uz pomoć precizne modifikacije, koja je za rezultat imala stvaranje moćnog zvuka.
Kad je arheolog i trubač Migel Lopez Garsija sa Univeztiteta u Barseloni, 2024. godine, dunuo u najbolje očuvane primerke, iz školjki je izašla serija dubokih tonova, poput onih koje proizvode moderni rogovi ili trube.
Zvuk je veoma glasan, što je Lopez Garsiju navelo da zaključi kako su školjke korišćene kao neka vrsta signala, poziva ili možda neke vrste instrumenta koja je razonodila pripadnike neolitske zajednice pre nekoliko milenijuma.
Daljim analizama, ustanovljeno je da su promenom položaja ruke i tehnike duvanja, ton i boja zvuka mogli da se menjaju, što je verovatno otvorilo vrata stvaranju prvih muzičkih kompozicija od strane čoveka.
„Znamo da je ovo jedna od najstarijih i najdugotrajnijih tehnologija za proizvodnju zvuka kod ljudi - barem na evropskom kontinetnu“, otkriva Lopez Garsija.
Autori rada smatraju da školjke nisu bile samo instrumenti, već i mostovi kroz prostor i vreme. One danas pričaju o ljudima koji su koristili zvuk modifikovanih školjki da okupljaju druge članove, upozoravaju ih na opasnost i slave.
One su dokaz da je muzika, ritam i komunikacija bila već tokom neolita srž ljudske zajednice.
(EUpavo zato/Guardian)
