Koliko se današnji geopolitički trenutak razlikuje u odnosnu na period od pre 10 godina, kako rat u Evropi menja dinamiku proširenja EU, šta države kandidatkinje mogu da nauče iz nove situacije, ali i zašto i sama Evropska unija mora da se reformiše kako bi bila spremna za prijem većeg broja novih članica... o ovim, ali i drugim temama za EUpravo zato govorio je Štefan Fule, bivši specijalni izaslanik (OEBS) za Zapadni Balkan, bivši evropski komesar za proširenje i politiku susedstva, i poverenik organizacije Friends of Europe.
U intervjuu za naš portal, nakon učešća na samitu EU-Zapadni Balkan 2025, takođe se osvrnuo i na ključna pitanja o tome kakvoj se EU buduće članice zapravo pridružuju i šta bi trebalo da bude zajednički cilj do trenutka potpisivanja pristupnih sporazuma.
"Mislim da je sada sve fundamentalno drugačijie. U Evropi imamo rat u kojem svakog dana ljudi umiru. Osećamo se ugroženim zbog posledica tog rata. Dakle, sve što radimo, a proširenje je, naravno, njegov važan deo, pod uticajem je toga. To se pretočilo u novi zamah za proširenje", izjavio je u razgovoru sa našim dopisnikom iz Brisela.
Fule je naveo da su države članice izašle iz svojevrsne zone tišine i da su sada primorane da se suoče sa važnim pitanjima koja se tiču proširenja.
Istakao je da je važno da zemlje kandidati razumeju poentu trenutne situacije i da ovo nije pravi trenutak da se žale što su države članice u nekom trenutku isključile "motor proširenja".
Prema njegovim rečima, sada je važno iskoristiti trenutni momenat sa pozitivnom agendom, a razgovori bi trebalo da obuhvate ne samo pojedinačne zemlje kandidate i države članice, već i grupu zemalja kandidata zajedno sa državama članicama.
"Na primer, kakvoj Evropskoj uniji ćemo se pridružiti? Da li će to biti ona koju imamo danas ili će biti drugačija? Pretpostavio bih da će biti drugačija jer, koliko god se zemlje kandidati pripremaju da preuzmu obaveze koje proizlaze iz članstva, toliko i Evropska unija i njene trenutne članice moraju postati spremne da prime ne samo jednu ili dve, već veći broj novih članica", objasnio je.
Da li je EU spremna za nove članice?
Pitanje proširenja Evropske unije više nije samo izazov za zemlje koje žele da postanu članice, već i za same članice Unije.
Mnogo se govori o tome da EU treba da bude spremna da primi nove države, posebno u situaciji kada se očekuje ulazak više kandidata odjednom.
A, tu "lopta nije samo u dvorištu zemalja kandidata", smatra diplomata i dodaje da je važno da i same članice prepoznaju svoje obaveze kako bi proces proširenja bio uspešan.
"Mislim da je najvažnije prihvatiti ključni princip da svako proširenje Evropske unije prati i produbljivanje Evropske unije. Posebno ako govorimo ne samo o jednoj ili dve nove članice, već o čitavom nizu novih članica. Kako bi to trebalo da izgleda? Pa, to je na državama članicama da odluče. Ali one moraju da shvate da i one imaju svoj domaći zadatak. Da proširenje nije samo obaveza grupe koja želi da uđe, već i obaveza čuvara kapije onih koji su već unutra. I idealno, do trenutka kada bude ratifikovan pristupni sporazum, treba da se sretnemo na jednom mestu, na način koji će koristiti svima i omogućiti da Evropa bude ujedinjena", izjavio je Štefan Fule.
Samit EU-Zapadni Balkan 2025 okupio evropske i regionalne lidere
Samit EU-Zapadni Balkan 2025 i ove godine je u Briselu okupio evropske i regionalne lidere kako bi razmotrili geopolitičku, bezbednosnu i ekonomsku dimenziju proširenja Evropske unije.
Skup, čiji je partner EUpravo zato, održao se pod nazivom "Enlargement matters - Europe's new geopolitical, security and economic frontier", a predstavljao je još jednu priliku da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, pošalju poruke o spremnosti za reforme, evropskom putu i jačanju institucija.
Program samita je bio podeljen u tri velike tematske celine. Prva sesija se bavila geopolitičkim, bezbednosnim i ekonomskim dimenzijama proširenja, druga je bila posvećena ekonomiji i investicijama dok se u trećem tematskom bloku govorilo o vladavini prava i reformi pravosuđa.
(EUpravo zato.rs)
