Mala zemlja poljoprivredni gigant: Kako sve Holandija pomaže poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji?

"Mala zemlja koja hrani ceo svet" i "poljoprivredni gigant" sintagme su kojima se često opisuje holandska poljoprivreda. Ali one se ne koriste samo zato što "zvuče lepo". Wageningen University & Research i Holandski centar za statistiku nedavno su objavili podatke o trgovini u agroindustriji za 2023. godinu, koji pokazuju blagi porast vrednosti izvoza primarnih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda na ukupno 123,8 milijardi evra. "Time smo zaista postali drugi najveći izvoznik prehrambenih poljoprivrednih proizvoda na svetu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država", kaže za EUpravo zato Kun fan Hineken, ataše za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije.

"Bez namere da umanjim postignuće Holandije, smatram da treba spomenuti da otprilike trećina vrednosti izvoza zapravo predstavlja re-export poljoprivrednih proizvoda uvezenih u Holandiju iz trećih zemalja. Pored toga što smo jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača, to potvrđuje naš status globalnog logističkog čvora. Naravno, do te pozicije nismo došli preko noći. Od Drugog svetskog rata, kada je Holandija doživela strašnu glad, bile su potrebne decenije napornog rada da bismo došli do ovoga gde smo danas. Gospodin Siko Mansholt, koji će kasnije postati osnivač Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, kao prvi posleratni ministar poljoprivrede, predstavio je viziju "nema više gladi", i stavio Holandiju na put povećane produktivnosti i efikasnosti, postavljajući temelje onoga što je ovaj sektor danas. Jedan od ključnih činilaca uspeha u sprovođenju njegove vizije bio je tzv. zlatni trougao! Zlatni trougao je naziv za saradnju vlade, privatnog sektora i istraživačkih institucija koje su zajednički postavljale ciljeve, a zatim blisko sarađivale kako bi ih postigle. Nama je saradnja usađena u DNK i pomogla nam je da dođemo do ove tačke razvoja, ne samo u poljoprivredi."

EUZ: Kada ste vodeći globalni izvoznik poljoprivrednih proizvoda, to zasigurno podrazumeva mnogo izazova. Koji su najveći izazovi s kojima se Holandija suočava u sektoru poljoprivrede?

"To što je država čija je površina kao polovina površine Srbije jedan od vodećih globalnih izvoznika poljoprivrednih proizvoda logično znači da je poljoprivredni sektor u Holandiji prilično intenzivan. Kumulativni učinci poljoprivredne proizvodnje, posebno stočarstvo, uzimaju danak našoj životnoj sredini, negativno utičući na stanje biološke raznolikosti. Naš najveći izazov je da osiguramo da sektor poljoprivredne proizvodnje deluje unutar globalnih granica i da čuvamo naš prirodni kapital, bez kog nema poljoprivrede. Ovaj izazov zahteva preispitivanje dosadašnjih praksi i minimiziranje ekološkog otiska proizvodnih procesa. Cirkularnost, korišćenje otpada kao sirovine za nove proizvodne procese, igra veliku ulogu u tome, kao i dalje ulaganje u inovacije i primenu nove tehnologije. Kao i kod svake tranzicije, ovo nije lak proces, ali uveren sam da ćemo na kraju tunela izaći bolji, sa prednošću koju imaju pioniri i sa novim inovacijama koje ćemo moći da podelimo sa ostatkom sveta."

EUZ: Kada govorimo o izazovima, nemoguće je ne spomenuti klimatske promene. Koliko je poljoprivredna proizvodnja pogođena klimatskim promenama?

"Klimatske promene su globalni problem i pokazuju svoje ružno lice svuda, uključujući i Holandiju. U tom pogledu 2018. i 2022. godina su bile su posebno loše, s nivoima padavina znatno nižim od uobičajenih, što je u Holandiji najviše uticalo na prinos luka i krompira, dva useva posebno osetljiva na sušu. Nažalost, verovatno ćemo se suočiti sa još ovakvih suša i drugih ekstremnih vremenskih uslova u godinama koje dolaze. Stoga je izuzetno važno da poljoprivrednici preduzmu mere prilagođavanja tim novim okolnostima. U vezi sa tim, Holandija je usvojila akcioni plan delovanja za prilagođavanje klimatskim promenama u sektoru poljoprivrede, s ciljem pripreme svih primarnih poljoprivrednih proizvođača za neizbežne posledice klimatskih promena. No, ovde takođe vidim ulogu privatnog sektora u Holandiji, budući da imamo veoma naprednu semenarsku industriju koja može pomoći u selekciji novih sorti biljaka koje su, na primer, otpornije na sušu ili bolesti. Istovremeno, moramo da preduzmemo mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bismo sprečili dalje pogoršavanje problema, a poljoprivredni sektor, koji u Holandiji doprinosi otprilike 15% emisiji gasova sa efektom staklene bašte, takođe ima ulogu u tome. Ono što je zanimljivo naglasiti je da poljoprivreda može da bude deo rešenja jer zemljište ima sposobnost skladištenja CO2. Ako pronađemo prave načine iskorišćavanja tih ekosistemskih usluga, moći ćemo da pružimo alternativni izvor prihoda poljoprivrednicima i istovremeno da pružimo pomoć u rešavanju problema klimatskih promena."

EUZ: Šta Srbija može da nauči od Holandije? Postoji li neki poslovni model koji Srbija može da preuzme?

"Ne verujem u jednostavno kopiranje uspešnih primera i pokušavanje implementacije istih u drugim zemljama. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i okolnosti koje zahtevaju individualni pristup. S druge strane, mislim da je razmena iskustava i dobrih praksi od velike važnosti jer može da posluži i kao inspiracija za promene. U tom smislu, model organizacije I međusobne saradnje u Holandiji zaslužuje pažnju. Kako je već spomenuto, "zlatni trougao" bio je ključan faktor u razvoju sektora poljoprivrede. No, ta saradnja ide dalje od toga. Proizvođači takođe međusobno sarađuju. U Holandiji postoje desetine takozvanih Proizvođačkih organizacija u kojima se poljoprivrednici organizuju kako bi postigli određene ciljeve, na primer postizanje veće održivosti, razmenu znanja, ali i zajedničko snabdevanje i pregovaranje o cenama s kupcima, kako bi poboljšali pregovarački položaj.

Takva saradnja zapravo se aktivno podstiče Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije, kroz koju članice EU mogu pružiti subvencije tim Proizvođačkim organizacijama kako bi njima i njihovim članovima pomogle u postizanju ciljeva. Prema onome što sam video, nivo organizacije među primarnim proizvođačima u Srbiji je još uvek niska, i tu zaista ima prostora za poboljšanje. To zahteva promenu mentaliteta individualnih proizvođača. Poljoprivrednici treba da veruju da saradnja i razmena znanja može koristiti svim učesnicima i da shvate da to nije individualna igra."

EUZ: Koje su glavne aktivnosti Ambasade kada je u pitanju poboljšanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji?

"Cilj Odeljenja za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji je da pomogne srpskom poljoprivrednom sektoru da postane održiviji. Time mislim na održivost u najširem smislu reči, što obuhvata ekološku, ekonomsku i društvenu održivost. Tokom poslednjih nekoliko godina usredsredili smo se na nekoliko obećavajućih podsektora, od kojih je sigurno jedan od njih sektor jagodastog voća. Uz pomoć holandskih kompanija i naučnih instituta, te međunarodnih partnera poput USAID-a i Svetske banke, aktivno smo učestvovali u prenosu znanja, na primer o novim tehnikama uzgoja, otvarajući put uvođenju nove tehnologije uz podršku EU IPARD fondova. Kako bismo to učinili konkretnijim, organizovali smo seminare, letnje škole i posete Holandiji. Još jedan sektor sa kojim aktivno sarađujemo je sektor živinarstva, koji mora da unapredi proizvodne standarde u oblasti dobrobiti i zdravlja životinja kako bi pileće meso i jaja mogli da se izvoze na tržište EU. S obzirom na činjenicu da se naši proizvođači u Holandiji već pridržavaju tih standarda, postoji iskustvo koje može da se podeli. I ovde opet sarađujemo s holandskim firmama i naučnim institutima koji vide interes na srpskom tržištu. Na kraju, sve se svodi na stvaranje okruženja u kom svi uključeni imaju dobit. No, naš rad ide dalje od direktne saradnje sa primarnim proizvođačima. Olakšavamo saradnju između istraživača i akademske zajednice u sektoru poljoprivredne proizvodnje i sarađujemo sa prerađivačima hrane poput Nestléa i trgovačkim lancima poput Ahold Delhaize, kako bismo videli kako možemo da im pomognemo u naporima da svoje lance nabavke učine održivijima. Na kraju, imamo izvrsnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede, gde smo u prethodnih nekoliko godina pomogli organizaciju višestrukih poseta Srpskih zvaničnika Holandiji iz oblasti poput bezbednosti hrane i digitalizacije u poljoprivredi."

EUZ: Nekoliko puta ste istakli razmenu znjanja kao veoma važnu. Koliko je obrazovanje u području poljoprivrede važno?

"To je apsolutno ključno, pogotovo u savremenom svetu koji postaje sve složeniji. Biti uspešan farmer danas je puno zahtevnije nego pre nekoliko decenija. Kako bi ostali konkurentni na globalnim tržištima, poljoprivrednici će morati prihvatiti nove - često informatičke - tehnologije. No, tehnologija i inovacije praktično su beskorisne ako poljoprivrednici nemaju sposobnosti da njima upravljaju.

Osim toga, poljoprivrednici danas više nego ikada pre moraju da budu sveobuhvatni preduzetnici. Biti dobar u proizvodnji jednostavno više nije dovoljno. Morate da razumete svoje tržište i zahteve svojih klijenata ili krajnjih potrošača koji se stalno menjaju, i morate da budete sposobni da se prilagođavate njihovim željama. U tom kontekstu, moramo zajedno da osiguramo da obrazovanje koje pružamo budućoj generacij poljoprivrednika ih pravilno priprema za izazove sa kojima će se neizbežno susresti. Kao Ambasada, vrlo smo posvećeni svojoj ulozi u razmeni najboljih praksi u području poljoprivrednog obrazovanja i olakšavanju saradnje između obrazovnih institucija u Holandiji i Srbiji. Radujemo se i da čujemo svakoga ko ima konkretne ideje u čijem ostvarivanju mi možemo da pomognemo."

EUZ: Kada govorimo o poljoprivredi, šta bi Srbiji donelo pridruživanje Evropskoj uniji?

"Vrlo očigledna korist je neograničen pristup tržištu EU od skoro 450 miliona potrošača kojima će srpski proizvođači prehrambenih proizvoda pristupiti nakon pridruživanja Evropskoj uniji. Osim toga, pridruživanje bi značilo integraciju Srbije u Zajedničku poljoprivrednu politiku EU, sa direktnom novčanom podrškom i investicijama koje daleko nadmašuju ono što trenutno nudi IPARD. Pridruživanje EU takođe bi značilo konkurentnost sa drugim proizvođačima unutar EU, gde bi, siguran sam, Srbija pronašla svoje mesto. Gledajući druge članice iz Srednje i Istočne Evrope koje su pristupile Evropskoj uniji 2004, 2007. i 2012. godine, sve su iskusile rast kako u obimu proizvodnje tako i u produktivnosti u sektoru poljoprivrede. Uzimajući u obzir agronomske uslove u zemlji i srpski preduzetnički duh, ne vidim razlog zašto bi Srbija bila izuzetak u tome."