Holanđani pomoću AI čuvaju svoje čuvene lale, a evo koji robot brine o srpskim imanjima

Holanđani su čuveni po svojim poljima lala, a kako su biljke redovno na udaru virusa i štetočina, u pomoć je pritekla i veštačka inteligencija.

Teo tako može da prolazi između redova žutih i crvenih lala, proveravajući svaku biljku, a ukoliko je to neophodno ubija oštećene lukovice kako bi se sprečilo širenje virusa koji vladaju među ovim cvećem.

Obolele lale se odvajaju od zdravih u skladištu za razvrstavanje nakon berbe.

Virus zaustavlja rast i razvoj biljaka što dovodi do toga da lale imaju manje i slabije cvetove. I sama lukovica bude značajno oslabljena zbog čega cvet upšte ne može da se razvije.

Širom Holandije na poljima lala patrolira 45 robota.

Lale doprinose i turizmu Holandije jer čim počinju da cvetaju, sa dolaskom toplijeg vremena, privlače i veliki broj posetilaca iz svih krajeva sveta.

Ranije je ovaj posao morao da obavlja čovek koji je imao zadatak da uoči bolesne biljke, rekao je Alan Viser, inače treća generacija uzgajivača lala, prenosi Euronews.

Viser se već drugu sezonu zaredom u Nordvejkerhautu oslanja na robota Tea.

"Za taj novac se može kupiti veoma lep sportski automobil, ali ja ipak preferiram robota jer automobil ne može da mi izdvoji obolele lale. Da, skupo je, ali ipak ima sve manje i manje ljudi koji uočavaju oštećene lale", rekao je farmer.

Iz kompanije koja proizvodi Tea saopšteno je da cena robota iznosi 185.000 evra.

Inače, Teo ima kamere na prednjem delu i njima uslika stotine fotografija lala posle čega će utvrditi da li su neke pogođene virusom.

Viser je objasnio da se radi o "preciznoj poljoprivredi".

Takođe, veoma detaljnim GPS koordinatama se može označiti gde se nalaze lale koje moraju da budu uklonjene.

I Srbija ima robota za poljoprivredu

Među najpoznatijim izumima Instituta BioSens nalazi se i robot autentičnog naziva Lala. Ovaj robot, veličine malo većeg usisivača, analizira tlo i momentalno prikuplja podatke o mehaničkim i hemijskim svojstvima zemljišta.

Zatim digitalizovane podatke istog trenutka šalje satelitskom vezom do arhive, koju može da koristi svaki poljoprivrednik u Srbiji 24 sata dnevno, čitave godine.

U pitanju je platforma digitalne poljoprivrede Srbije – Agrosens koja ima više od 15.000 korisnika. Nije potrebno nikakvo posebno znanje o digitalnim tehnologijama, a korisnicima mogu potpuno besplatno da koriste najsavremenije digitalne servise.

(N.P./EUpravo Zato/Euronews)