Pritisak država članica, evropskih poslanika i auto-industrije sve je veći, pa se očekuje da Evropska komisija odloži reviziju odluke kojom bi od 2035. godine bila zabranjena prodaja novih automobila na dizel i benzin.
Najmanje sedam članica Evropske unije traži od Komisije da ukine planiranu zabranu, tvrdeći da bi auto-industrija unutar EU teško preživela takav udar, navodi se u dva pisma do kojih je došao Euronews.
Reč je o Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj i Slovačkoj, koje smatraju da je "neophodno" da Komisija omogući prodaju hibridnih vozila i posle 2035. godine, u okviru predstojeće zakonodavne revizije.
Ove zemlje poručuju da razumeju potrebu smanjenja emisija CO₂, ali insistiraju na "tehnološkoj neutralnosti", što znači da bi svaka država trebalo sama da bira najefikasniji način da smanji emisije, a pritom ostane konkurentna.
Među alternativama koje navode su hibridna vozila, automobili na vodonik i oni koji koriste biogoriva. Takođe ističu važnost mnogo ozbiljnijeg razvoja infrastrukture za punjenje električnih vozila i vodoničnih stanica širom EU.
U jednom od pisama, koje su potpisale sve zemlje osim Nemačke, navodi se da bi predlog Komisije trebalo da se fokusira na "dobre prakse, poreske podsticaje i programe podrške" i da zadrži tehnološki neutralan pristup u prelasku na vozila sa niskim i nultim emisijama.
Ovih sedam zemalja, koje čine skoro polovinu stanovništva EU, godinama se protive potpunoj zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Tvrde da se evropski proizvođači bore sa visokim cenama energije, nedostatkom komponenti, posebno baterija, i slabim interesovanjem kupaca za električna vozila.
"Naš cilj je da sačuvamo stratešku nezavisnost evropske auto-industrije", navodi se u drugom pismu koje potpisuju Nemačka i Italija.
Kriza evropske auto-industrije
Evropsko tržište je poslednjih godina preplavljeno kineskim električnim automobilima, dok su domaći proizvođači sporo prelazili na baterijska EV vozila. Čak i Tesla beleži pad registracija - više od 50% u Francuskoj i Švedskoj, te oko 40% u Danskoj, Holandiji i Portugalu.
Snažan globalni konkurent u tradicionalnoj auto-industriji, Nemačka, već trpi posledice prilagođavanja zakonu EU usvojenom 2023. godine, koji predviđa kraj prodaje novih benzinskih i dizel vozila.
Berlin ističe da strogi zahtevi usporavaju industriju i udaljavaju je od globalne konkurentnosti.
Nemački poslanik Jens Gizeke, iz grupacije EPP, rekao je da se njegova grupa protivi potpunoj zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem i da su predlagali da se prizna uloga CO₂-neutralnih goriva, što bi omogućilo da i modernizovani benzinski i dizel motori budu deo buduće tehnološke ponude.
Sigrid de Vries, direktorka Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), upozorava da cilj za 2035. godinu više nije realan, jer ne postoji dovoljna infrastruktura niti odgovarajuće ulaganje u elektroenergetsku mrežu.
"Trenutna regulativa fokusira se samo na ponudu novih vozila, bez stvaranja realne potražnje, bez adekvatne infrastrukture, bez podsticaja i bez povezivanja sa konkurentnošću i otpornošću industrije", rekla je de Vries.
Evropska komisija bi u sredu trebalo da predstavi nove predloge za CO₂ standarde za automobile i kombije, ali ranije izjave portparola Komisije ukazuju da bi objavljivanje moglo biti odloženo.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
