"Bunkeri su podsetnik na naš najmračniji period, tako da mislim da treba produktivno da ih koristimo", rekao je Zef Kodra.
Ovaj 78-godišnjak zna sve o desetinama hiljada betonskih struktura nalik na pečurke koje su postavljane širom Albanije. I trebalo bi pošto je pomagao u njihovoj gradnji.
Kodra je bio jedan od gomile radnika koji su učestvovali u programu bunkera, nastalom u vreme komunističkog diktatora Envera Hodže tokom 60-ih godina prošlog veka.
Radili su devet sati dnevno i zarađivali "crkavicu". Hiljade su umrle tokom izgradnje.
Danas, Kodra želi da se svet bolje upozna sa Hodžinim betonskim nasleđem.
"Svet bi trebalo da zna šta bunkeri predstavljaju i trebalo bi konačno nešto da dobijemo za sav taj rad", smatra Albanac, preneo je inews.
Bunkeri su, u međuvremenu, postali prava turistička destinacija, a Kodra nadomak Skadra nudi i smeštaj, a gostima pokazuje deo njih, od skoro 200 koliko je izgradio.
U periodu nakon Drugog svetskog rata, Hodža je udaljio Albaniju iz međunarodne politike i ekonomskih trgovinskih sporazuma, dok je sprovodio jedan od brutalnijih i paranoidnijih režima. To vreme su obeležili i ratni tuneli, vojni aerodromi i podmornički punktovi. Sve to je moralo da bude izgrađeno u slučaju da neprijatelj napadne.
Najviše su se istakli bunkeri. Prema grubim procenama, bilo je ih je najmanje 173.371, a drugi smatraju da je broj veći od 220.000.
"Bunkerizacija" je počela 1967, a operacije su trajale do 1983. U pitanju su odbrambene konstrukcije, neke i do 400 tona, napravljene od betona, gvožđa i čelika. Jedni su mogli da prime samo jednog čoveka, a drugi bi služili kao skloništa u slučaju nuklearnih udara.
Međutim, nikada nijedan bunker nije bio zaista potreban jer Albanija nikada nije napadnuta.
"Isprali su nam mozgove u školi. Učili smo da je Hodža bio bog i verovali smo da, ukoliko on umre, kapitalisti će doći da nas pobiju", rekao je Kauši, danas 47-godišnjak.
Cena bunkerizacije je navodno dostigla 2,22 milijarde evra, a izgradnja je odnela 100.000 života.
I dok danas turisti mogu da se čude ovim objektima, nešto drugom im preti.
Albanski bunkeri izgubili svoju jedinu bitku - sa morem
Bunkeri su izgrađeni tako da mogu da izdrže nuklearni napad, ali niko nije predvideo da će ih nekoliko decenija kasnije "napasti" more.
Albanske obale su pod najvećim uticajem erozije u Evropi. Stručnjaci kažu da iza toga stoje klimatske promene i nekontrolisana urbanizacija, pisao je AFP.
Uz ušće reke Seman u Jadran, u centralnoj Albaniji, potopljeni su mnogi ovakvi objekti.
Istu sudbinu dočekali su i policijska stanica, sportski teren i naftna bušotina.
Na plažama se mogu videti polomljena stabla, a urušeni krovovi kuća govore o nemoći stanovnika da se bore protiv mora koje neprestano napreduje prema unutrašnjosti.
"Bunkeri su napravljeni da izdrže gotovo sve, ali su izgubili svoju jedinu bitku - s morem", kazao je za AFP vremešni Ilir Zani.
Lokalno stanovništvo tvrdi da je za samo tri decenije na ovom području Jadransko more progutalo 800 metara obale.
Godine 2009. vlasti su tenkovima iz mora izvukle sedam potopljenih bunkera. Zbog strujanja mora, oko bunkera su nastajali virovi zbog kojih su se mnogi plivači utopili.
Desetak godina kasnije, bunkeri su opet pod vodom.
Prema rečima stručnjaka za klimatske promene UNDP-a, oko trećina albanske obale, duge 427 kilometara, pod uticajem je erozije, a godišnje nastrada metar-dva obale.
Abdula Diku, stručnjak za zaštitu okoline, kazao je da u Albaniji zbog rasta nivoa mora godišnje nestane oko 27 tona tla po hektaru zemlje, što je 11 puta više od evropskog proseka.
Brojni lokalni meštani održavaju bunkere u kojima se nekada čuvalo oružje za protivvazdušnu odbranu, a sada su tamo čak i kafići.
Rast nivoa mora bi mogao da bude poguban po njihovo poslovanje.
"Bojimo se da bi talasi jednog dana mogli da nas progutaju. Situacija je strašna", rekao je jedan lokalac.
Stručnjaci predviđaju da će se nivo mora u Albaniji do 2100. godine zbog klimatskih promena povećati između 40 i 105 centimetara.
Na nastanak problema utiču i krčenje šuma, neregulisano vađenje peska i šljunka iz reka, koje je ubrzalo njihove tokove, i nekontrolisana urbanizacija širom obale. Sve je to oštetilo prirodne načine odbrane tog područja.
U okolini Tirane su vidljive posledice erozije koja je oštetila i unutrašnjost zemlje. Uzrok tome su krčenje šuma i reke koje utiču u obližnje veštačko jezero.
Jezero koje glavni grad snabdeva pitkom vodom već se može smatrati žarištem erozije. Kako bi se nosile s problemom, vlasti su 2016. zabranile seču stabala na tom području.
Takođe, obavezale su se da će da ispune obećanja data na konferencijama UN o klimatskim promenama u Parizu i Glazgovu.
(EUpravo Zato/AFP/inews)
