Da li ste znali da 300.000 kvadratnih metara kompozitnih građevinskih membrana u Srbiji svake godine završi na deponijama? Ta površina je, inače, ekvivalentna 37 fudbalskih terena, ali su naše arhitekte pronašle rešenje za ovaj problem.
Projekat "ReTex" koji vodi arhitektonski biro "ArTech" u saradnji sa organizacijom Zona Eksperimenta iz Beograda, predstavlja inovativni pristup održivom razvoju kroz reciklažu građevinskih tekstila.
Ideja je da se restlovi od krojnih lista u pravljenju membrana pretvore u novu sirovinu, produžavajući njihov vek trajanja.
Na ovu ideja došla je arhitekta Jelena Janković iz Zone Eksperimenta koja se udružila sa arhitektom Aleksandrom Vučurom iz "ArTech", firmom specijalizovanom u oblasti tekstilne arhitekture i napregnutih membranskih struktura.
“Ideja je da otpad koji nastaje prilikom proizvodnje membranskih konstrukcija pretvorimo u nešto korisno”, kazala je za portal Gradnja Jovana Janković, doktorand sa dugogodišnjim iskustvom u praksi i nauci.
Kako se građevinski otpad pretvara u nešto korisno?
Ovaj inovativan postupak ponovne upotrebe građevinskog otpada počinje usitnjavanjem PVC/PES membrana uz pomoć mašine zvane granulator. Potom se usitnjene granule bez ikakvih dodataka i lepkova provlače proz prese i spajaju pod visokim frekvencijama u pločasti materijal – ReTex.
Inovativni materijal ReTex se može koristiti u arhitekturi, građevinarstvu i dizajnu – kao izolacioni materijal za zidove, podove i ravne krovove, kao i dekorativni materijal za spoljašnju i unutrašnju upotrebu.
"Ispitivanja su pokazala da je veoma otporan na udarce pa bi mogao naći primenu u sistemima za podove kao dobar izolator. Pritom ima i dekorativna svojstva”, dodala je Janković.
Cilj projekta je da smanji otpad i promoviše ekološki prihvatljive prakse u građevinskoj industriji.
Time se ne samo smanjuje količina otpada, već se doprinosi i očuvanju resursa, smanjenju zagađenja, a promoviše se cirkularna ekonomija.
ReTex je deo projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa našim lokalnim institucijama sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva Švedske, Švajcarske i Srbije.
(EUpravo Zato/Gradnja.rs)
