Katastrofalne poplave u Grčkoj su u septembru 2023. godine dovele do evakuacije stanovništva, plavljenja domaćinstava, nestanka struje, oštećenja na putevima, pa čak i ljudskih žrtava. Kako usled klimatskih promena ovaj događaj nije izolovan slučaj, već su slični slučajevi zabeleženi godinama unazad, Vlada Grčke je nedavno objavila da je usvajanje mera adaptacije na klimatske promene postao nacionalni prioritet.
A šta je sa Srbijom? Mada ove nismo doživeli katastrofe kakve su zadesile mnoge delove Mediterana, i u Srbiji je bilo razornih poplava, a posebno ranije u toku leta, piše Klima 101.
Kada govorimo konkretno o putevima i putnoj infrastrukturi, poplave nisu jedina opasnost koju pospešuju klimatske promene - primera radi, i samo povećanje temperature vazduha dovodi do brže pojave pukotina i starenja asfaltnih puteva, što za posledicu ima potrebu za češćim intervencijama i održavanjem, a samim tim i veće troškove održavanja.
Prema studijama koje su rađene za Srbiju, procenjuje se da je oko 25% teritorije Srbije izloženo aktiviranju klizišta, na oko 35% teritorije može doći do pojave erozije tla i odrona; 17% je izloženo poplavama i bujicama, 21% teritorije je izloženo sušama, a rizik od šumskih požara prisutan je na oko 4% teritorije i povećava se iz godine u godinu.
Tokom poplava 2014. godine šteta na putevima bila je 192 miliona evra - više nego tri puta više od godišnjeg budžeta za urgentno održavanje
U poslednjih 15 godina, podaci pokazuju jasan trend porasta - u proseku je sve više kilometara putne mreže na kojoj je došlo do plavljenja ili erozije tla (slika dole).
Iz proseka iskaču katastrofalne poplave koje su se desile 2014. godine, i za koje je procenjeno da su izazvale aktiviranje preko 2000 klizišta na mreži državnih puteva (u pitanju su putevi I i II reda, nekadašnji autoputevi, magistralni i regionalni putevi), i oko 3000 klizišta na lokalnoj putnoj mreži (po istraživanju objavljenom u časopisu Izgradnja).
Naravno, nije svaka neočekivana, odnosno neplanirana pojava na putu posledica klimatskih promena, ali konkretno kad su u pitanju klizišta i odroni, na teritoriji Republike Srbije ova pojava je u vezi sa povećanim obimom padavina - a nauka nam kaže da će usled klimatskih promena padavine u proseku biti ređe, ali intenzivnije kada se dogode.
Osim prekida saobraćaja i ugrožavanja bezbednosti na putevima, postoji i finansijska posledica ekstremnih događaja: treba imati u vidu da je sanacija posledica velika, i najčešće neplanirana stavka za budžet održavanja puteva.
Ukupna materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim događajima od 2000. do 2022. godine procenjena je na više od 5 milijardi evra. Najveća šteta nastala je bila tokom 2014. godine, i procenjuje se da je iznosila oko 1,5 milijardi evra, a od toga je 192 miliona evra bila šteta nastala na putevima.
Poređenja radi, godišnji budžet Republike Srbije za održavanje puteva iznosti između 300 i 350 miliona evra, od čega se za radove na urgentnom održavanju (što je u velikom broju slučajeva usled posledica klimatskih promena) izdvaja oko 60 miliona evra. Ovi podaci se nalaze u Informatoru o radu JP Putevi Srbije.
Mapa rizika bila je izrađena za Valjevski region 2018. godine, ali još uvek ne postoji jedinstvena mapa za celu teritoriju zemlje
U odgovoru na klimatske promene, moguće je delovati reaktivno, to jest sanirati štetu nastalu zbog ovakvih događaja u najkraćem roku i na najefikasniji način.
Međutim, mnogo je bolji put delovati proaktivno, što bi značilo spremiti se i prilagoditi putnu mrežu novim klimatskim uslovima. To se upravo vrši kroz usvajanje mera adaptacije na svim nivoima, počevši od zakonske regulative, smernica i standarda za projektovanje, preporuka za izbor materijala i dimenzionisanje objekata u skladu sa zahtevima izmenjenih klimatskih uslova (kada govorimo o objektima koji su u izgradnji).
A kada je reč o postojećim objektima, putevima, mostovima, propustima i nasipima koji su već izgrađeni, jako je važno što češće i efikasnije pratiti trenutno stanje, i raditi mape rizika, kako bi najugroženiji objekti bili uočeni i blagovremeno rekonstruisani.
U Srbiji, ovakve mape rizika tek počinju da se prave. Jedna od prvih bila je za Valjevski region iz 2018. godine, a koju je finansirala Svetska banka. JP Putevi Srbije imaju baze podataka koje prate stanje puteva i putnih objekata po brojnim parametrima, a kvalitet, detaljnost i integracija ovih podataka i sistema će u budućnosti najbolje pokazati spremnost naše putne mreže da deluje efikasno i bez prekida - i to u uslovima sve većeg uticaja klimatskih promena.
Autorka: dr Jelena Ćirilović Stanković / Klima 101
