Problemi sa mentalnim zdravljem postaju sve veća kriza među decom i tinejdžerima širom Evrope, dok stručna pomoć ozbiljno nedostaje, navodi se u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Prema njihovoj analizi, čak jedno od sedmoro mladih Evropljana mlađih od 20 godina suočava se sa problemima mentalnog zdravlja, što je porast od trećine u poslednjih 15 godina, prenosi Euronews.
Devojčice najugroženije
Posebno zabrinjavaju podaci za devojčice: jedna od četiri u uzrastu od 15 do 19 godina prijavljuje poteškoće sa mentalnim zdravljem.
Porastu problema prethodnih godina doprineli su brojni faktori, među kojima su društvena izolacija, pandemija kovida 19, aktuelni geopolitički sukobi i ekonomska nestabilnost.
Analiza je takođe pokazala velike razlike među državama.
Tinejdžeri na Farskim Ostrvima, Islandu i u Danskoj imaju najbolji nivo mentalnog blagostanja, dok su na dnu lestvice mladi u Ukrajini, na Kipru i u Poljskoj.
Manjak stručne podrške
Izveštaj SZO naglašava da pristup profesionalnoj podršci i dalje predstavlja veliki problem širom kontinenta. Oko četvrtine evropskih zemalja nema organizovane usluge mentalnog zdravlja za mlade na nivou zajednice, dok svaka peta zemlja nema ni jasne politike posvećene mentalnom zdravlju.
"Ovaj izveštaj je poziv na buđenje", rekao je dr Žoao Breda, stručnjak za bezbednost pacijenata i kvalitet zdravstvene zaštite pri SZO. Svako dete i mlada osoba imaju pravo na podršku mentalnom zdravlju i kvalitetnu negu", dodao je on.
Poziv na hitnu akciju
Ovo je prvi sveobuhvatan izveštaj koji prikuplja podatke o mentalnom zdravlju dece i mladih u evropskoj regiji SZO, koja obuhvata 53 zemlje Evrope i centralne Azije.
U njemu se ističe hitna potreba za adekvatnom stručnom negom, posebno u vreme kada se mladi sve više oslanjaju na chatbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, za emocionalnu podršku, što je u pojedinim slučajevima dovelo i do tragičnih posledica.
SZO je zato pozvala zemlje da hitno preduzmu konkretne mere za unapređenje mentalnog zdravlja mladih, uključujući veća ulaganja u usluge mentalne zaštite i modernizaciju programa kako bi bolje odgovarali stvarnim potrebama mladih.
"Ako delujemo sada, možemo izgraditi otpornije sisteme koji će pomoći narednim generacijama da napreduju", zaključio je Breda.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
