"Srdačni smo i imamo servis kakvog nema u Evropi": Šta se Evropljanima najviše dopada u Srbiji, a šta nam zameraju?

Broj noćenja stranih turista u Srbiji porastao je u junu za 11,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Jedan od preduslova za dolazak stranih gostiju u Srbiju jeste dostupnost aerodroma, što samo po sebi nameće odgovor koji su srpski gradovi najviše posećeni kada su u pitanju turisti iz evropskih zemalja i šire.

"Dakle Beograd, Niš, od skoro i Kraljevo. Beograd svakako privlači nešto malo više od 50 odsto ukupnog priliva stranih gostiju, nezvisno da li se radi o Evropljanima ili turistima iz drugih zemalja sveta. To će tako i ostati jer Beograd je bio i ostaće i kulturni, ekonomski i biznis centar i jednostavno je za region to mesto koje se mora posetiti", navodi za EUpravo zato direktor YUTA, Aleksandar Seničić,

Prema njegovim rečima, u prilog navedenom, ide i to što je u poslednjih par godina uvedeno više linija ka mnogim evropskim i svetskim centrima i obrnuto.

"Uvođenje low cost - ili niskobudžetnih avio-kompanija takođe je doprinelo većoj poseti i mi beležimo rast evropskih posetilaca. Prošle godine je to blilo nekih dvadesetak posto. Bilo je malo pomaka i imamo trend rasta", navodi on.

Kako kaže, ni u staroj Jugoslaviji, pa ni sada Srbija se nije mogla pohvaliti nekim prevelikim brojem gostiju iz Zapadne Evrope jer nam očigledno nedostaje ponuda koja bi ih privukla. 

"Mi nemamo more, i kada su letnji odmori u pitanju, iz zemalja u okruženju, stranci preferiraju pre svega Hrvatsku i Crnu Goru. Mi smo u poslednjih deset godina izašli na tržište sa nešto većom ponudom. Ali je moj lični utisak da ne radimo dovoljno da privučemo turiste iz Zapadne Evrope već se fokusiramo na zemlje u okruženju i one sa kojima se graničimo", pojašnjava Seničić.

City break, tranzit, ali i banjski turizam

Kaže da su Beograd, Novi Sad, Niš, Kraljevo i Kragujevac u top pet najposećenijih i najzanimljivijih gradova posetiocima iz Evrope.

"Od drugih gradova od skoro im je na mapi Vrnjačka banja koja nije daleko od Beograda, a nudi veći izbor hotela od, recimo, Sokobanje", priča naš sagovornik.

Kako navodi, infrastruktura je bolja nego što je bila pre desetak godina, ali još uvek nije dovoljno dobra da bi stranci razumeli zašto ne mogu iz Beograda da odu na neki izlet od par sati, i da se vrate.

Planinski turizam

U toku zimske sezone, Evropljanima su zanimljive planine koje nude mogućnost za zimske sportove, a Srbija u ovom smislu ima čime da se pohvali.

"Po prvi put prošle godine beležimo nešto veći broj gostiju iz Centralne Evrope, dakle bilo je nešto više Belgijanaca, Holanđana, Poljaka nego ranije na Kopaoniku i Staroj planini. To je ono što sada pratimo. Ostali dolasci su nam iz zemalja koje imaju daleko veći rast, kao što je Turska, a imamo dane kada imamo po 6-7 redovnih linija u toku jednog dana. Otvorene su nove destinacije - Ankara i Izmir i to omogućava da gosti iz tih zemalja mogu jednostavnije da dođu u našu zemlju. Ponavljam, dostupnost destinacija je uslov da bi uopšte mogli da narodski rečeno - napadnemo to tržište", navodi direktor YUTA.

Festivalska ponuda

Osim Beograda i Novog sada, kaže, imamo "problem" sa manifestacijama koje nisu internacionalizovane, već su više lokalnog karaktera, a kapacitet i ponudu imamo.

"Beer Fest je postao lokalna manifestacija, eventualno imamo zainteresovane goste iz okruženja, ali osim EXIT-a ne znam da nađem drugu manifestaciju koja je toliko okrenuta  evropskom i svetskom tržištu. Slična je situacija sa Niškim džez festivalom "Nišville" na koji dolazi dosta ljudi iz okruženja. Ipak, poslednjih godina ovaj festival dovodi posetioce i iz Zapadne Evrope koji preferiraju tu vrstu muzike. Ovaj festival često ima po neko ime koje je na svetskom glasu, a za relativno male pare za Evropljane, tu se mogu veoma lepo i kvalitetno provesti", pojašnjava Seničić.

Nedavno je popularna nemačka grupa Ramštajn održala dva kocerta u Beogradu, vrlo brzo i legenda Kantri-roka Rod Stjuart. Ipre njih, Beograd je decenijama na mapi posetilaca koncerata jer se možemo pohvaliti brojnim svetskim imenima čiji se glas orio srpskom prestonicom.

Pa ipak, da li je dovoljno samo organizivati koncert da bi privukli posetioce, i što je važnije, da bi ih zadržali i motivisali da ostanu duže nego što su planirali?

"Na nama je da ih ubedimo da ostanu što duže, da dovoljno dobro to organizujemo, da imamo šta da im ponudimo, da dobro ispromovišemo. Nažalost, često se dešavaju neke stvari koje nam ne idu u prilog. Spomenuli ste Ramštajn, recimo. Koncert je dobro promovisan, odlično posećen, privukao je veliki broj stranaca u Beograd, ali šta se desilo sa smeštajem? Cene smeštaja su toliko skočile da su bile previsoke i za džep stranaca koji su platežniji gosti. Zbog toga veći broj njih nije ostao duže od dva ili tri noćenja", kaže Seničić.

Problem lokalnog karaktera

Smatra da bi bilo dobro da takve goste iz inostranstva umemo da zadržimo. Na primer, iako Srbija ima više od 400 manifestacija tokom letnje turističke sezone, ne uspeva da zadrži turiste.

"Često se desi da se neke veće i manje manifestacije u Srbiji održavaju iste nedelje ili sa par dana razmaka. To je prilika da strancima produžimo boravak, ali te manifestacije u manjim mestima ostaju na lokalu. Nemaju promociju koja bi privukla strance. Malo to olako shvatamo, ljudi dođu zbog nečega i mi mislimo da je to dovoljno. Ali nije", pojašnjava turistički stručnjak koji je na poziciji direktora YUTA poslednjih 12 godina.

"A imamo mnogo lepih manifestacija kao što su, na primer, Dani Gospojine u Bečeju. To je divan događaj koji nažalost privlači samo lokalce, goste iz okolnih mesta, a ako im dođe neko iz Beograda ili centralne ili južne Srbije, to je veliki plus. Šteta, jer upravo ovako nešto moglo bi da privuče goste iz Mađarske, Rumunije i drugih zemalja", priča naš sagovornik. 

Kao deo rešnja ovog problema Seničić vidi u boljoj koordinaciji između lokalnih i krovnih organizacija, kako bi ta promocija bila bolja, vidljivost veća, pa bi samim tim bilo i značajnijih rezultata.

Statistika ipak kaže da su u odnosu na pre deset godina, stranci u Srbiji produžili boravak, pogotovo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Bili smo na nešto manje od dve noći u proseku, dok smo sada da nešto više od tri noći, što je dobro, ali treba težiti ka daljem povećanju broja noćenja stranaca u našoj zemlji, kaže on.

"Nema tu šta da se izmisli, možemo da iskopiramo dobre evropske i svetske trendove kako bi došli do većeg priliva stranih turista", kaže i dodaje da jedna od pogodnosti koje treba da nudimo bezgotovinsko plaćanje jer to je nešto što bi pospešilo i našu privredu, a njima omogućilo neke druge pogodnosti.

Šta Evropljani najviše vole, a na šta se žale kod nas?

U Beogradu je sprovedena anketa u oko 80 objekata u kojoj je učestvovalo više od nekoliko hiljada gostiju, što je dobar uzorak za analizu.

"Prema tim podacima, srdačnost i dobrodošlica nas kao domaćina im je na prvom mestu. To nam nigde ne fali pa se osećaju dobrodošlim. Gastronomija takođe, ali ne u onoj meri kako volimo da to potenciramo. Ima stranaca kojima se naša hrana mnogo dopada, ali ima i onih kojima je ona suviše masna ili začinjena", priča on.

Dodaje da su evropljani posebno prijatno iznenađeni kakav servis imamo u ugostiteljskim objektima.

"Servis kakav mi imamo u restoranima, naročito u onim boljim, to ne postoji nigde u Evropi, pa i u najskupljim hotelima i restoranima. Ono što nam je u tom smislu važno je da ne gubimo tu dobru edukaciju u ugostiteljskim školama koja je bila i koje još uvek ima jer nam je taj momenat jako važan u turizmu. Na to ukazuje i činjenica da su naši ugostiteljski kadrovi poželjni u zemljama u okruženju, ali i dalje u Evropi. To su stranci primetili i to nekako poštuju više nego mi jer se nama to prosto podrazumeva", pojašnjava naš sagovornik.

Kako kaže stranci su uglavnom začuđeni što se kod nas još uvek svuda puši.

"Jednom delu turista to odgovara dok nam drugi zameraju. Činjenica je da Bugari i Rumuni dolaze jednim delom i zbog toga jer već nakon leta bukiraju smeštaj u istočnoj Srbiji za proslavu Nove godine i boravak kod nas u vreme praznika. Pa u tom delu su novogodišnji aranžmani za doček 2025. već otišli, a sada se popunjavaju za 2026", priča nam Seničić.

Evropljani često nisu zadovoljni kategorizacijom smeštaja pa je to problem kojim bi trebalo da se pozabavimo.

"Tu ne pričamo o hotelima jer naša kategorizacija hotela je relativno evropska i nema tu neke velike razlike, već o privatnom smeštaju i tu imaju šta da nam zamere. Takođe, znaju da se žale na čistoću na javnim mestima, kao i na neiskorišćenost kapaciteta kulturno-istorijskih lokaliteta", kaže on i dodaje:

"Kalemegdan im se recimo jako dopada, ali smatraju da je neiskorišćen i da bi to Evropljani bolje znali da iskoriste", zaključio je direktor YUTA.

(M.A./EUpravo zato)