"Jasno je da region Zapadnog Balkana ima svoje mesto u evropskoj zajednici, a regionalna stabilnost ostaje jedan od ključnih elemenata procesa evropskih integracija", poručio je ambasador Češke u Srbiji, Jan Bondi, na otvaranju drugog foruma Fondacije BFPE.
Forum je okupio stručnjake iz različitih oblasti koji su diskutovali o potencijalima Zapadnog Balkana i drugim temama.
Bondi je istakao da iako region prolazi kroz različite izazove i nesigurnosti, "važno je da ostanemo fokusirani na pronalaženje zajedničkih rešenja".
"Ono što nazivamo regionalnom stabilnošću, iako zvuči kao birokratski izraz, u stvari je rezultat zajedničkog uverenja da su udruženi napori i međusobna podrška najprirodniji i najbrži način da se dođe do zajedničkog cilja. Posebno želim da naglasim da Ambasada Republike Češke ima dugu i stabilnu saradnju sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, koja traje više od 16 godina. Tokom devet godina Češka je finansijski podržala sa više od 60.000 evra različite inicijative", napomenuo je diplomata.
Na prvom panelu "Prava cena tranzicije: Energetska bezbednost između obnovljivih izvora energije i kritičnih minerala" govorili su Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica organizacije RERI i Filip Marković, ekspert u oblasti energetike i klimatske politike dok je razgovor moderirao Damir Dizdarević, programski koordinator Fondacije BFPE.
Učesnici panela su diskotovali o tome da li svaka klimatska politika mora da bude posvećena zaštiti životne sredine i kako se uopšte definiše energetska bezbednost.
"Ako želimo da odgovorimo na pitanje da li klimatske politike nužno znače i zaštitu životsne sredine, moramo da se vratimo nekoliko koraka unazad i sagledamo kontekst u kome se politike planiraju. U tom smislu mislim da je veoma važno da se pozabavimo institucionalnim preduslovima za sprovođenje bilo koje politike. Ono što vidimo jeste da jačanje vladavine prava ne može biti jednostavan zadatak, ali jeste preduslov za svaku efikasnu reformu u kontekstu zaštite životne sredine. Možemo imati najbolje i najefikasnije politike, ali, nažalost, u kontekstu zaštite životne sredine vladavina prava nije na dobrom nivou", rekla je Vojvodić.
Prema njenim rečima, Srbija se često poziva na standarde EU, ali iako teoretski oni postoje, u praksi brojni uslovi nisu ispunjeni.
Filip Mitrović se osvranuo na kritične sirovine kao novu tačku sporenja u energetskoj tranziciji.
"Da li kritične sirovine postaju tačka pritiska? Da i ne. Sve zavisi od položaja države. Srbija jeste izložena temama kao što je litijum. To može doneti koristi, ali samo ako se rizici minimalizuju i ako proces bude ozbiljan. Ali ja ne bih direktno povezivao kritične sirovine i energetsku bezbednost. To nije kao nafta sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je postojala geografska koncentracija, a kod kritičnih minerala postoji koncentracija, ali u smislu industrijske prerade, gde Kina dominira. Za malu državu, poput naše, teško je uopšte gledati kroz prizmu energetske bezbednosti zasnovane na sirovinama. Mi nemamo sopstvenu industriju koja bi podržala strateški pristup - ne proizvodimo sopstvene panele, vetroturbine, opremu, vozila. Mi zavisimo od tehnologije iz drugih zemalja. U tom smislu, Srbija ne može da poveže svoju energetsku bezbednost sa kritičnim sirovinama. To je globalna igra. Tačno je da imamo litijum i druge resurse, pritom potražnja globalno raste. Ali energetska tranzicija u ovakvim međunarodnim okolnostima je neizvesna. Vidimo fragmentaciju, vidimo da velike sile menjaju svoje ambicije, povlače se, menjaju kurs. U takvim uslovima, ne postoji jedinstvena energetska bezbednost. Svaka država je ograničena sopstvenim mogućnostima. Oni koji su veliki, moćni, sa većim znanjem, biće deo velikih projekata i dominiraće u razvoju industrije kritičnih minerala. Male države, posebno politički nestabilne, biće, kao i uvek - kolateralna šteta međunarodnih procesa", izjavio je Mitrović.
Prisutnima se obratila i Ešli Durec, savetnica za politička i javna pitanja iz Ambasade Kanade u Srbiji, Volfgang Petrič, predsednik Austrijskog instituta za međunarodne poslove i mnogi drugi.
(EUpravo zato)
