Direktor YUTA o saradnji sa Evropskom komisijom: Srbija ima dugu tradiciju poslovanja po evropskim standardima

YUTA ove godine obeležava 70 godina postojanja i rada i danas većina turističkih agencija Srbije je učlanjeno u YUTA i preko istih se obavlja preko 95 odsto domaćeg i inostranog organizovanog turističkog prometa.

YUTA treba da postane referentno i pravo tržište - berza turističke ponude i tražnje, preko koje se reflektuju sva privredna i društvena kretanja, državne mere i drugo.

Direktor Asocijacije, Aleksandar Seničić koji ovaj posao uspešno obavlja poslednjih 12 godina kaže da imaju i uspešnu saradnju sa Evropskom komisijom i objašnjava kako ona funkcioniše.

"Mi smo bili jako aktivni u saradnji sa Evropskom komisijom. Naime, YUTA je još 2012. godine postala članica Evropske asocijacije turističkih agencija (ETOA) a to je reprezentativna evropska asocijacija vezana isključivo za članice EU. Mi smo, bez obzira što dolazimo iz zemlje koja nije članica, a u to vreme ni kandidat, dobili mogućnost da budemo punopravni član te organizacije", navodi on.

Seničić pojašnjava da je razlog tome duga tradicija i poslovanje isključivo po evropskim standardima.

"Imamo tu arbitražu, preuzetu još 2008. godine iz Evrope, i kao takvu mi je koristimo ovde za nadoknadu neiskorišćenih aranžmana usled nekih okolnosti. To je bio naš ulaz tamo i tu se ispostavila dobra saradnja. Nažalost nismo mogli da ostanemo članica te organizacije zbog troškova koje nismo mogli samostalno da podnesemo, a država to nije prepoznala, ali bez obzira na sve to, odnosi su ostali jako dobri", navodi Seničić.

Zamenska putovanja

Prema njegovim rečima, sredinom 2020. godine YUTA je sa kolegama iz Švedske, Britanije i Nemačke radila na nekim rešenjima, između ostalog i zamenskim putovanjima.

"To je bio naš projekat. Mi smo ga predložili, Evropa ga je prihvatila i u najvećem broju zemalja je on prošao, pa i u Srbiji, i to je bila inicijalna kapisla da mi apliciramo za Registar transparentnosti kao deo jedne veće grupacije, MonTiN Safe grupe. To je par privatnih frmi koje se bave finansijama, nemaju veze sa turizmom, ali smo mi zaduženi za turistički deo tih finansija - od novih načina plaćanja, garancija plaćanja i tako dalje i u tom trenutku smo faktički bili jedini aktivni identitet iz Srbije", kaže naš sagovornik i pojašnjava šta to znači.

"Ostali mogu da prate i da gledaju šta se dešava, a kada ste aktivan član onda imate mogućnost da glasate, da učestvujete na svim javnim raspravama, ili da sedite u Evropskom parlamentu, što smo mi iskoristili u par navrata kada je na dnevnom redu bilo nešto u čemu smo učestvovali na javnim raspravama".

Seničić navodi da je u tim prilikama delegacija YUTA posetila delegaciju Srbije i delegacije iz okruženja koje su tamo i koje su bile prijatno iznenađene sa tim uspehom jer mnoge od njih nemaju takvu priliku. 

"Sve što se dešava u Evropi, ima uticaj na nas"

"Smatram da je to, pre svega, naša obaveza jer nevezano za to da li smo deo EU, mi smo u Evropi, a sve što se dešava u Evropi ima implikacije na nas. Svaka nova direktiva koja dolazi iz oblasti turizma, ona mora biti implementirana i ovde kod nas kroz zakonske okvire. Smatram da bi bilo neozbiljno da kao neko ko se time bavi nemamo uvid u to još u začetku tih direktiva. Mislim da je mnogo logičnije da učestvujemo u svemu tome, da možemo da damo neku sugestiju ili se izborimo za nešto za šta smatramo da nije kako treba i da na taj način sutra utičemo i na zakonska rešenja ovde. Jer, kada nam dođe gotov dokument iz EU, mi to ne možemo da promenimo. Može da nam se sviđa ili ne, ali da ga usvojimo moramo. Zato smo preuzeli tu ulogu da probamo tamo, na izvoru tih informacija da utičemo na to i za sada nam ne ide loše", navodi Seničić.

Komisija razmatra model plaćanja koji je predložila YUTA

Aleksandar Seničić ističe da Evropska unija teži bezgotovinskim plaćanjima, a kada je reč o turizmu, Srbija ih u tome prati u stopu.

"Posle korone, ogroman broj ljudi je bio oštećen za svoj novac kada je reč o hotelijerstvu, avio-kompanijama, generalno u turizmu i Evropa ne želi da joj se to ikada ponovi. Traži se model koji će pomoći da ljudi zaštite svoj novac u svakom trenutku. Jedan od modela je i naš model koji je predložen Komisiji. I on je sada jedan od 40 modela koje oni razmatraju", kaže naš sagovornik.

Reč je o modelu zaštićenih plaćanja, odnosno da od momenta kada vi platite za uslugu taj novac bude na posebnom računu i da korisnik, u ovom slučaju agencija, hotel, avio-kompanija, ne može taj novac da koristi unapred već da može da ga koristi od trenutka kad počinje vaša usluga.

Primera radi, to bi funkcionisalo tako da od trenutka kad uđete u hotel ili u avion, vaš novac se tog trenutka transferiše tim kompanijama.

"To u ovom trenutku nije dobrodošlo iz prostog razloga što je cela privreda navikla da funkcioniše sa tuđim novcem, ali to neće još dugo biti moguće i moraćemo da se prilagođavamo. Ja želim da mi budemo prvi tu na izvoru i da znamo o čemu se radi. Ne želimo da budemo kritičari nečega na šta nećemo imati pravo kritike, već onda kada se o tome odlučuje da pokušamo da utičemo na nešto što nam ne odgovara", priča Seničić.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući tome, YUTA je postala članica SWIFT organizacije koja je jedna od najvećih svetskih organizacija kada je reč o bankarskim platnim sistemima.

"Recimo, NBS nije članica SWIFT organizacije, ali mi jesmo, postali smo članica i imamo vrlo blisku saradnju sa Svetskom bankom, OECD, Payment asocijacojom čije je sedište u Londonu, što je sve bitno jer ulazimo u jedan model potpuno novog načina plaćanja. Svet ulazi u potpunu reformu bankarskih sistema. Mi to možda ne vidimo, ali u ovom trenutku, pa i u Beogradu videćete da nijedna banka nema više taj broj blagajni kao što je nekad imao. To je početak promena u načinu plaćanja, što će uticati i na turizam", zaključio je Seničić.

(M.A./EUpravo zato)