Evropa stari, a politička volja za suočavanjem sa ovim izazovom ugrožena je "starenjem politike", navodi novi izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Istraživači EBRD ističu da starenje lidera, ali i birača, "sužava politički prostor za promene".
Posebna pažnja u izveštaju posvećena je tržištima u razvoju u Evropi gde EBRD ulaže.
U ovom delu kontinenta, smanjenje radno sposobnog stanovništva moglo bi između 2024. i 2050. godine smanjiti godišnji rast BDP-a po stanovniku za prosečno skoro 0,4 procentna poena.
Pad fertiliteta i porast očekivanog životnog veka stvaraju sve veći fiskalni pritisak na vlade.
"Glavna poruka izveštaja je da je vreme za akciju sada, pre nego što demografski trendovi zatvore sve opcije", rekla je Beata Javorcik, glavna ekonomistkinja EBRD-a, za Euronews.
"Političari moraju biti hrabri, spremni da komuniciraju teške kompromise i da odole pritiscima kratkoročnih interesa."
Veštačka inteligencija nije "čarobno rešenje"
Mere za ublažavanje ekonomskih posledica starenja uključuju politike za povećanje fertiliteta, povećanje migracija, mere za veće učešće u radnoj snazi i primenu novih tehnologija.
Kada je reč o politikama koje podstiču rađanje, EBRD ističe da je njihov dugoročni efekat ograničen, uprkos velikim troškovima za države.
"Do 2019. godine, većina vlada u regionima EBRD-a uvela je mere za podsticanje rađanja, u odnosu na svega 5% ekonomija 1980. godine", navodi izveštaj.
U izveštaju stoji da da, iako su neki paketi beneficija kratkoročno povećali broj rođenih, održavanje višeg fertiliteta pokazalo se teško kada su podsticaji prestali.
Što se tiče novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, EBRD napominje da one mogu povećati produktivnost, ali nisu univerzalno rešenje.
"Napredak u AI tehnologijama verovatno će povećati produktivnost u nekim zanimanjima, ali i zameniti radnike u drugim", objašnjavaju istraživači.
U ekonomijama EBRD u EU, manji broj radnika ima vrste poslova koje najviše mogu profitirati od AI, u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama.
Kada politika nadjača ekonomiju
Najmoćniji alat za upravljanje starenjem populacije, prema EBRD-u, jeste uključivanje većeg broja ljudi u radnu snagu, posebno starijih građana.
Produženje radnog veka znači da pojedinci mogu duže doprinositi ekonomiji, naročito u poslovima sa manjim fizičkim zahtevima.
Zakonske granice za penzionisanje u regionima EBRD-a poslednjih godina rastu i kreću se od 55 do 67 godina, iako je prosečna efektivna starost penzionisanja niža. To znači da podizanje zvaničnih granica ne mora nužno motivisati ljude da rade duže, ako i dalje postoji mogućnost ranijeg odlaska u penziju.
I pored obećanja reformi penzionog sistema, glavni problem ostaje politička volja.
"Produženje radnog veka je politički osetljivo pitanje, a mnogi zakonodavci, isami stariji, ne žele da ga pokrenu", navodi EBRD.
Kako lideri stare brže od populacije, objašnjava Beata Javorcik, oni su skloniji da odgovaraju potrebama svoje generacije, odnosno starije populacije.
"Naravno, starija generacija obično i češće glasa od mlađih", dodaje ona.
Prema istraživanju OECD-a, građani od 18 do 29 godina za 21 procenat ređe izlaze na nacionalne izbore u odnosu na starije od 50 godina.
Migracije kao rešenje
Preveliko učešće starijih generacija u politici često vodi i restriktivnijim migracionim politikama, navodi EBRD.
Iako imigranti mogu opteretiti socijalne sisteme, njihov doprinos tržištu rada je ključan za starenje populacije, naročito ako su mladi i kvalifikovani.
Stopa emigracije u ekonomijama EBRD je stalno iznad globalnog proseka, dok su stope imigracije skromne. U 2020. godini, 6,4% stanovnika u regionu EBRD bili su rođeni u inostranstvu, u poređenju sa 20% u razvijenim ekonomijama sveta.
Mlađi građani obično podržavaju liberalnije migracione politike od starijih, ali nedostatak političkog predstavljanja znači da njihove „glasove rizikuje da bude nadjačan", upozorava EBRD.
"Rebalansiranje ove dinamike zahteva ne samo hrabre reforme, već i mobilizaciju mladih birača", zaključuju istraživači.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
