Pregovori države, sindikata i poslodavaca o visini minimalne zarade za 2027. godinu počeli su juče, ali na prvom sastanku nije postignut dogovor. Naredni razgovori zakazani su za sredu.
Trenutna minimalna cena rada iznosi 371 dinar po satu, dok prosečna mesečna minimalna zarada iznosi 64.554 dinara, odnosno oko 551 evro. Sindikati su najavili da će insistirati na povećanju od najmanje 10 odsto, dok poslodavci još nisu izašli sa konačnim predlogom. Iz Unije poslodavaca Srbije, međutim, upozoravaju da privreda još oseća posledice prethodna dva povećanja minimalca.
Minimalna zarada prošle godine povećavana je dva puta, prvo vanredno u oktobru, a zatim redovno od januara ove godine.
Poslodavci traže održiv rast zarada
Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su pregovori tek na početku i da se trenutno traži model koji bi omogućio povećanje zarada, ali bez dodatnog opterećenja privrede.
Kako navodi, Unija je kroz razgovore sa poslodavcima pokušala da utvrdi koliko je privreda trenutno sposobna da podnese novo povećanje i kakve su posledice prethodnih odluka o rastu minimalne zarade.
Prema podacima koje je iznela, oko 40 odsto poslodavaca ocenjuje da su prošlogodišnje vanredno i ovogodišnje redovno povećanje minimalca značajno uticali na njihovo poslovanje, pre svega zbog većih troškova rada.
Čak 19 odsto poslodavaca navelo je da je rast minimalne zarade ugrozio njihovo poslovanje. Sa druge strane, svega 15 odsto ispitanih kompanija smatra da prethodna povećanja nisu imala negativan uticaj i da su nastavili da ulažu i šire poslovanje.
Pavlović ukazuje i na širi efekat povećanja minimalca. Kada se podigne najniža zarada, poslodavci često moraju da povećaju i plate ostalih zaposlenih kako bi zadržali radnike i očuvali razliku između različitih nivoa zarada.
To je posebno izraženo u mikro, malim i srednjim preduzećima, ali se događa i u velikim kompanijama. Prema njenim rečima, gotovo dve trećine poslodavaca povećalo je zarade zaposlenih, pri čemu su neka preduzeća to učinila u manjoj, a neka u znatno većoj meri.
Sindikati očekuju značajnije povećanje
U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) navode da su prošle godine postojale brojne bojazni među poslodavcima zbog dva povećanja minimalca, ali da se, prema njihovim podacima, najcrnji scenariji nisu ostvarili.
Dragan Todorović iz SSSS kaže da povećanje minimalne zarade nije izazvalo ozbiljne poremećaje u privredi.
Prema njegovim rečima, nije došlo do masovnog zatvaranja kompanija niti značajnog otpuštanja radnika, dok je stopa nezaposlenosti dodatno smanjena.
Sindikati zato, kako kaže, u ovogodišnje pregovore ulaze sa velikim očekivanjima. Ohrabruje ih i podatak o rastu profita poslodavaca, koji je ove godine, prema njihovim navodima, veći za 10,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Todorović navodi da je profit prošle godine bio između 7,3 i 7,4 milijarde, dok je ove godine premašio osam milijardi.
"Novca ima. Naravno, kada je reč o raspodeli, svako želi da zadrži što više za sebe, ali moramo da uzmemo u obzir i činjenicu da cene rastu", rekao je Todorović.
On je nakon prvog dana pregovora rekao da je Vlada Srbije predložila povećanje minimalne zarade od 9,2 odsto. Sindikati, kako je naveo, još nisu izašli sa preciznim procentom, ali zahtevaju da povećanje bude dvocifreno.
Koliko ljudi u Srbiji prima minimalac?
Tačan broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu teško je utvrditi, kaže Todorović, jer veliki broj radnika ima zaradu tek nešto veću od zakonskog minimuma.
"Imamo dosta onih koji primaju 1.000, 2.000 ili 5.000 dinara više od minimalca, što mi praktično računamo u istu kategoriju", objasnio je on.
Procena SSSS je da između 300.000 i 400.000 ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu ili je svega nekoliko hiljada dinara iznad nje.
Todorović ukazuje i na razliku između prosečne i medijalne zarade. Medijalna plata trenutno iznosi oko 93.000 dinara, što je više od 20.000 dinara manje od prosečne zarade. Jedan od ciljeva sindikata jeste da se ta razlika u narednom periodu smanji, odnosno da se medijalna zarada približi prosečnoj.
Poslodavci očekuju pomoć države
Pavlović podseća da su poslodavci tokom prethodnih pregovora uspeli da izdejstvuju povećanje neoporezivog dela zarade.
On je 2021. godine iznosio 18.300 dinara, dok je danas veći od 34.000 dinara, što predstavlja rast od oko 110 odsto za pet godina.
Pored toga, smanjeni su i pojedini doprinosi na teret poslodavaca, što je privredi donelo značajne uštede.
Pavlović smatra da država pokazuje spremnost da podrži novo povećanje minimalne zarade tako što bi preuzela deo dodatnog finansijskog tereta.
Sličan model primenjen je i prošle godine, kada je neoporezivi deo zarade povećan u približno istom procentu u kojem je povećana minimalna cena rada.
Kao ključne parametre za određivanje minimalne zarade, Pavlović navodi privredni rast i inflaciju. Procene su da bi rast BDP-a mogao da bude oko 3,5 odsto, dok se inflacija do kraja godine procenjuje na najviše pet odsto.
Ukoliko rast minimalne zarade bude značajno veći od tih pokazatelja, očekuje se da bi država ponovo mogla da interveniše i preuzme deo troška.
Sindikati protiv smanjenja doprinosa
Todorović, međutim, ističe da sindikati neće podržati eventualno smanjenje doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
On navodi da je povećanje neoporezivog dela zarade mera koja koristi svim zaposlenima i predstavlja značajno rasterećenje za poslodavce, ali da se sindikati protive merama kojima bi se direktno smanjila izdvajanja za socijalno osiguranje radnika.
"Država može da odredi koliki deo prihoda će biti neoporeziv, u meri u kojoj to ne ugrožava budžet. Međutim, kada je reč o merama koje se direktno odnose na radnike, nećemo pristati na to", rekao je Todorović.
Problem je i sve veća kompresija zarada
Sindikati kao jedan od problema ističu i takozvanu kompresiju zarada, odnosno situaciju u kojoj se razlika između plata zaposlenih na različitim nivoima stručnosti sve više smanjuje.
Todorović navodi da je prošlogodišnje povećanje minimalca u dva navrata dodatno pojačalo taj problem, naročito u javnom sektoru.
Tako se, prema njegovim rečima, dešava da zaposleni sa osnovnom školom i oni sa srednjom stručnom spremom imaju gotovo istu zaradu, iako obavljaju poslove različite složenosti i odgovornosti.
Sindikati zato žele da se ovogodišnjim povećanjem minimalne zarade smanji postojeća kompresija i ponovo uspostavi veća razlika između zarada u skladu sa složenošću poslova.
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu biće nastavljeni u sredu, kada će biti poznato da li su država, sindikati i poslodavci bliži dogovoru o novom iznosu minimalne zarade.
(M.A./EUpravo zato/euronews.rs)
