Mladi danas sve više tragaju za poslovima koje ne moraju da obavljaju iz kancelarije. Mnogima je životna želja da putuju svetom i rade na svojim telefonima ili laptopovima, daleko od zatvorenog prostora, šefova i kolega, sa pogledom na okean ili planinu.
U javnosti za njih postoji univerzalni naziv - digitalni nomadi, a oni prilikom izbora mesta odakle će raditi, pažnju obraćaju na kombinaciju niskih troškova, brzog interneta, bezbednosti i mogućnosti za dobijanje vize.
Nova rang-lista pokazala je koje su najbolje evropske zemlje za digitalne nomade u 2026. godini, uzimajući u obzir sve — od kirije i cena namirnica do brzine Wi-Fi mreže, broja prostora za zajednički rad, bezbednosti i viznih pravila.
Globalna baza podataka LEI analizirala je 40 zemalja širom kontinenta koristeći 19 različitih pokazatelja kako bi utvrdila koje su najbolje destinacije za ljude koji rade na daljinu, a prilikom rangiranja uzeti su u obzir i znanje engleskog jezika, zdravstvena zaštita i broj lokalnih događaja.
Najbolje evropske zemlje za digitalne nomade
Prvo mesto zauzela je jedna od tri baltičke zemlje, Estonija. Niski troškovi života, dobra infrastruktura i povoljni odnos prema digitalnim nomadima, bilo je dovoljno za suverenu poziciju.
Jednosoban stan u centru estonskog grada u proseku košta 573 evra mesečno, dok će mesečna kupovina namirnica stanovnike koštati oko 247,80 evra. Brzina interneta je dobra, bezbednost je najviša među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, a viza za digitalne nomade važi godinu dana i košta 85 evra.
Na drugom mestu je jedna od najskupljih destinacija, Island. I dok prosečna kirija iznosi čak 2.098 evra, namirnice za mesec dana koštaju 541,62 evra, pa Island ispunjava kriterijume.
Prednosti Islanda su brzina interneta, najveći broj prostora za zajednički rad i veliki broj dostupnih Airbnb smeštaja. Takođe je ocenjen kao veoma bezbedan i nudi veliki broj različitih događaja.
Na trećem mestu je Portugal, koji je već dugo omiljen među digitalnim nomadima zahvaljujući odličnom internetu, visokom nivou znanja engleskog jezika i dostupnosti viza.
Jednogodišnja viza za digitalne nomade košta 80 evra, dok je prosečna kirija za stan u centru grada relativno visoka i iznosi oko 919 evra mesečno. Međutim, ova zemlja digitalnim nomadima nudi dobru infrastrukturu za rad na daljinu, pa se drži na visokoj trećoj poziciji.
Crna Gora zauzima četvrto mesto na rang-listi, najpre zahvaljujući izuzetno pristupačnoj ceni vize — samo 26 evra — dok viza može da važi do 730 dana, što je najduži period među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
Prosečna kirija u Crnoj Gori iznosi 576 evra, dok mesečne namirnice koštaju oko 211,22 evra. Sa druge strane, minus Crne Gore je slabija zdravstvena zaštita, dok je druga na listi po dostupnosti Airbnb smeštaja, što je čini idealnom za digitalne nomade sa skromnijim budžetom.
Na petom mestu je Hrvatska, koja nudi drugi najduži period važenja vize — 540 dana. Takođe, dobro se kotira i zbog visokih ocena bezbednosti i dostupnosti Airbnb smeštaja po stanovniku.
Prosečna cena stanova u centru grada iznosi 663 evra, dok mesečna kupovina namirnica košta oko 232,46 evra. Nivo znanja engleskog jezika je visok, a događaja ima mnogo. Brzina interneta ostavlja dosta prostora za poboljšanje i najsporija je na celoj listi.
Prvih deset kompletiraju Slovenija, Češka, Španija, Litvanija i Rumunija. Sve ove zemlje imaju svoje prednosti i mane, u zavisnosti od toga šta konkretno digitalni nomad traži, ali sve predstavljaju pouzdane opcije za one koji ne znaju odakle da počnu.
Najgori izbori u Evropi za digitalne nomade
Na drugom kraju rang-liste nalazi se pet zemalja koje bi neki digitalni nomadi možda želeli da izbegnu - Irska, Švajcarska, Belorusija, Bosna i Hercegovina i Francuska.
(EUpravo zato/Euronews)