Minimalne zarade u Evropi znatno se razlikuju od države do države, a visoka inflacija posebno pogađa radnike koji primaju minimalac u onim zemljama u kojima se minimalna zarada usklađuje samo jednom godišnje.
Prema istraživanju Eurostata, za drugu polovinu 2026. godine, redosled zemalja menja se kada se zarade uporede prema kupovnoj moći.
Najviše i najniže minimalne zarade
U nominalnim iznosima, Luksemburg prednjači na listi ubedljivo najvećih bruto mesečnih minimalnih zarada u Evropi – 2.771 evro. Slede Irska, Nemačka, Holandija i Belgija, dok je Francuska odmah iza njih.
Na drugom kraju liste nalaze se Ukrajina i Moldavija sa najnižim minimalnim zaradama, dok među članicama Evropske unije najniži minimalac ima Bugarska.
Više od polovine evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem ima minimalnu zaradu manju od 1.000 evra mesečno, pri čemu značajan deo te grupe čine zemlje kandidati za članstvo u EU.
Položaj Srbije
Srbija ima bruto minimalnu zaradu od 743 evra, i time je iznad Bugarske, Turske, Severne Makedonije i Crne Gore. Po nominalnoj visini minimalca nalazi se iznad nekoliko zemalja kandidata, ali i dalje ispod većine država članica Evropske unije.
Zašto je važna kupovna moć?
Kada se plate preračunaju prema standardu kupovne moći (PPS), poređenje postaje realnije jer uzima u obzir razlike u cenama između država. Isti nominalni iznos ne omogućava isti životni standard u svim zemljama.
Po ovom kriterijumu, Nemačka ima najveću kupovnu moć minimalne zarade, a zatim slede Luksemburg, Holandija i Belgija.
Kako se menja rang-lista?
Preračunavanje prema kupovnoj moći značajno menja pozicije pojedinih država, pa najveći napredak ostvaruju Rumunija, pa Severna Makedonija, Srbija, koja se pomerila za pet pozicija, zatim slede Hrvatska i Bugarska.
Najveći pad na listi beleži Estonija, dok su pozicije izgubile i Letonija, Češka i Kipar.
Koliko su minimalne zarade rasle?
Između januara i jula 2026. godine samo osam od 29 posmatranih zemalja povećalo je minimalnu zaradu. Među njima su Severna Makedonija, Rumunija, Estonija, Belgija, Grčka, Luksemburg, Francuska i Holandija.
U svim ostalim državama minimalna zarada ostala je nepromenjena uprkos rastu cena.
Uticaj inflacije
Inflacija u evrozoni u posmatranom periodu iznosila je 3,2%, dok je u pojedinim zemljama bila znatno viša. To znači da su radnici koji primaju minimalnu zaradu u mnogim državama izgubili deo svoje kupovne moći, iako se nominalni iznos njihove plate nije promenio.
Turska izolovan slučaj
Turska se izdvaja zbog veoma visoke inflacije, koja je u prvoj polovini 2026. godine dostigla gotovo 18%, a kako se minimalna zarada u ovoj državi usklađuje samo jednom godišnje, njena realna vrednost brzo opada. Istovremeno, oko 40% zaposlenih u Turskoj prima minimalnu zaradu, što dodatno pojačava uticaj inflacije na životni standard stanovništva.
Zemlje bez zakonski propisane minimalne zarade
Pet država Evropske unije, Italija, Danska, Švedska, Finska i Austrija nemaju zakonom propisanu minimalnu zaradu, a u tim zemljama, visina najnižih plata uglavnom se određuje kolektivnim ugovorima između poslodavaca i sindikata.
(EUpravo zato/Euronews)