Ponekad je uvećano srce prolazna pojava. Kod vrhunskih sportista, na primer, srčani mišić može da se prilagodi dugotrajnim i intenzivnim treninzima, nešto slično se dešava i tokom trudnoće. Međutim, u drugim slučajevima uvećanje može da bude znak ozbiljnog oštećenja srčanog mišića ili bolesti krvnih sudova.
Zato sama informacija da je "srce uvećano" nije dovoljna da bi se procenilo koliko je stanje ozbiljno. Važno je da se otkrije zašto je do uvećanja došlo i koliko dobro srce još uvek obavlja svoju funkciju.
Šta se događa kada je srce uvećano?
Srce ne raste uvek na isti način. Nekada se njegove komore šire, a zidovi postaju tanji i slabiji. To se, između ostalog, događa kod dilatativne kardiomiopatije, bolesti kod koje srčani mišić postepeno gubi sposobnost da efikasno izbacuje krv.
U nekim drugim slučajevima zid srčanog mišića postaje deblji. Jedan od najčešćih razloga za to jeste dugotrajno povišen krvni pritisak. Srce tada snažnije potiskuje krv kroz arterije, pa se njegova leva komora, glavna "pumpna stanica", postepeno zadebljava.
Između ova dva stanja postoji razlika, jer srce sa zadebljanim mišićem u početku zadržava relativno dobru sposobnost pumpanja, dok rastegnuto i oslabljeno teže održava normalan protok krvi.
Zašto se uvećava?
Najčešći uzroci povezani su sa bolestima koje srce dugo opterećuju ili oštećuju.
Visok krvni pritisak jedan je od najvažnijih. Ako krv dugo vrši povećan pritisak na zidove arterija, srce mora da radi intenzivnije kako bi savladalo taj otpor. Vremenom, srčani mišić se zadebljava, a njegova funkcija slabi.
Bolest koronarnih arterija takođe ostavlja ozbiljne posledice. Kada se krvni sudovi koji hrane srčani mišić suze zbog naslaga, srce dobija manje kiseonika. Posledice su još izraženije nakon srčanog udara, kada deo mišića ostane trajno oštećen.
Postoji, međutim, čitav niz drugih mogućih uzroka. Jedan od njih je upala srčanog mišića (miokarditis), često povezana sa virusnom infekcijom, koja slabi srce i dovodi do njegovog širenja. Bolesti srčanih zalistaka remete normalan protok krvi i povećavaju opterećenje pojedinih srčanih komora.
Takođe,anemija dodatno opterećuje srce jer organizam pokušava da nadoknadi manjak kiseonika u tkivima. Dok bolesti štitaste žlezde menja srčani ritam i način na koji srce radi. Hronične bolesti bubrega povezane su sa promenama u krvnom pritisku i kardiovaskularnom sistemu koje dodatno opterećuju srce.
Neke osobe imaju urođene ili nasledne srčane bolesti koje menjaju građu ili funkciju srca. Ponekad je i nemoguće da se brzo otkrije uzrok, i u tim slučajevima se govori o idiopatskoj kardiomiopatiji.
Kako se otkriva kardiomegalija?
Prvi trag ponekad daje rendgenski snimak grudnog koša, na kom srce izgleda veće nego što se očekuje. Ali rendgen sam po sebi ne može pouzdano da pokaže šta se događa sa srčanim mišićem.
Zbog toga je jedan od najvažnijih pregleda ehokardiogram, odnosno ultrazvuk srca. Ovaj bezbolan pregled omogućava lekaru da proceni veličinu srčanih komora, debljinu njihovih zidova, kretanje srčanog mišića i sposobnost srca da pumpa krv.
U zavisnosti od simptoma i sumnje na uzrok, pacijent se upućuje na dodatne preglede.
Elektrokardiogram (EKG) otkriva da li poremećaji u srčanom ritmu postoje ili druge promene u električnoj aktivnosti srca. Dok analize iz krvi pomažu u otkrivanju anemije, problema sa štitastom žlezdom i drugih stanja povezanih sa problemima srca.
Kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca srca pružaju detaljniju sliku njegove strukture. Testovi opterećenja kako srce reaguje tokom fizičke aktivnosti, dok se kateterizacijom srca procenjuje stanje koronarnih arterija i pritisci unutar srca.
Biopsija srčanog mišića radi se retko.
Kada je uvećano srce opasno?
Samo uvećanje ne govori koliko je stanje ozbiljno. Problem nastaje kada uz promene u veličini srca ide i slabljenje njegove funkcije ili poremećaj ritma.
Moguće komplikacije uključuju srčanu insuficijenciju, aritmije i stvaranje krvnih ugrušaka. U određenim okolnostima ugrušak dospeva u pluća ili mozak i izazva plućnu emboliju ili moždani udar.
Teški poremećaji srčanog ritma dovode do gubitka svesti, srčanog zastoja i iznenadne smrti.
Može li da se spreči?
Genetske bolesti, urođene srčane mane i neka druga stanja ne zavise od životnih navika, stoga se ne može svaki slučaj sprečiti.
Ipak, deo rizika je moguće umanjiti. Kontrola krvnog pritiska, zdrava telesna težina, redovno kretanje, izbegavanje duvanskog dima, uravnotežena ishrana i kontrola šećera i holesterola pomažu u očuvanju zdravlja srca.
Važna je i porodična istorija. Ako su bliski članovi porodice imali kardiomiopatiju, srčanu insuficijenciju ili druge ozbiljne bolesti srca, to je važna informacija za lekara.
(ЕUpravo zato)
