Gotovo svako peto radno mesto u Evropskoj uniji može se smatrati ranjivim zbog najmanje jednog od tri problema - nedovoljnih primanja, nesigurnog zaposlenja ili manjka prava na radnom mestu, pokazuje novi izveštaj evropske fondacije Eurofound.
Najveći udeo takvih poslova zabeležen je u Španiji.
Eurofound definiše ranjivost zaposlenih kao pojavu koja obuhvata nedovoljna primanja, nesigurnost radnog mesta i ograničena prava radnika.
Prema najnovijem izveštaju ove agencije Evropske unije, koja se bavi istraživanjima uslova rada i socijalne politike, oko 18,8 odsto zaposlenih u EU bilo je u ranjivim radnim odnosima prema podacima za 2021. godinu, poslednjoj godini za koju postoje uporedivi podaci o prihodima.
Ipak, trend poslednjih godina je povoljniji. Nakon finansijske krize, kada je udeo ranjivih poslova porastao sa 21,4 odsto u 2009. na 23,8 odsto u 2014. godini, broj takvih radnih mesta počeo je postepeno da opada od 2016. godine i sada je ispod nivoa pre krize.
Španija prednjači po broju nesigurnih poslova
Mapa Evrope pokazuje velike razlike među državama.
Najveći procenat ranjivih radnih mesta ima Španija sa 29 odsto, slede Portugal i Luksemburg sa po 25 odsto, dok je u Italiji 24 odsto zaposlenih u kategoriji rizičnih poslova.
Najniži nivoi zabeleženi su u Mađarskoj (17 odsto), kao i na Malti i u Bugarskoj (po 18 odsto).
Uzroci problema razlikuju se od zemlje do zemlje. U državama poput Nemačke i Austrije, kao i u delu centralne i istočne Evrope, glavni problem predstavljaju niske zarade.
U mediteranskim zemljama i nordijskim državama najveći izazov je nesigurno zaposlenje, posebno prinudni rad na određeno vreme i skraćeno radno vreme koje radnici nisu sami izabrali.
Poseban slučaj je Luksemburg, koji se nalazi visoko na listi, jer se visina plata poredi sa prosečnim prihodima unutar svake zemlje, pa i relativno visoke zarade mogu biti ocenjene kao nedovoljne u odnosu na nacionalni standard.
Ko je najugroženiji?
Izveštaj pokazuje da su među najranjivijim grupama:
* žene,
* mladi radnici,
* migranti,
* pripadnici romske zajednice,
* osobe sa invaliditetom,
* LGBT+ osobe.
Na njihov položaj često utiču diskriminacija, obaveze brige o porodici, administrativne prepreke i nepriznate kvalifikacije.
Obrazovanje se pokazuje kao jedna od najjačih zaštita od nesigurnih poslova. Na primer, u Mađarskoj je čak 58 odsto radnika sa nižim nivoom obrazovanja u ranjivom položaju, dok je među visokoobrazovanima taj procenat svega 6 odsto.
Iskustvo na tržištu rada takođe smanjuje rizik - svaka dodatna godina provedena u radu smanjuje verovatnoću ranjivog zaposlenja za oko jedan procentni poen.
Kod mladih radnika situacija može biti posebno izražena. U Danskoj je, na primer, 2015. godine čak 59 odsto mladih zaposlenih bilo u ranjivom položaju, u poređenju sa 11 odsto odraslih. Ipak, u nordijskim zemljama to se često smatra prolaznom fazom dok mladi ne dođu do stabilnijih poslova.
Najveći problem nastaje kada se rizici udruže
Sama jedna vrsta problema ne mora nužno značiti loše radne uslove. Međutim, kada se više oblika ranjivosti spoji kod istog radnika, posledice postaju mnogo ozbiljnije.
Takvi zaposleni imaju slabije mogućnosti za napredovanje, manje pristupa obukama, manju kontrolu nad svojim poslom i nepredvidiva primanja.
Izveštaj navodi da višestruko ugroženi radnici češće imaju probleme sa anksioznošću i depresijom, iako ne prijavljuju nužno veći nivo stresa direktno povezanog sa poslom.
Eurofound upozorava da fleksibilni oblici rada mogu biti korisni, ali da ne smeju dovesti do pada standarda i zaštite zaposlenih. Pravila, kako navode, imaju smisla samo ako postoje efikasne inspekcije rada koje ih zaista sprovode.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
