Italijanski naučnici će pustiti hiljade malih hobotnica u Jadransko more kako bi pokušali da suzbiju invazivnu vrstu plavog raka koja uništava lokalni uzgoj školjki.
Tim sa Univerziteta u Bolonji veruje da obična hobotnica može da pomogne u kontroli populacije rakova, prenosi Phys.org.
Plavi rak potiče sa atlantske obale Severne Amerike, a u Sredozemlje je stigao pre više decenija, najverovatnije balastnim vodama teretnih brodova.
Njegova populacija poslednjih godina naglo raste, što italijanske vlasti i ribarska udruženja povezuju sa zagrevanjem mora i klimatskim promenama.
"Hobotnicu smo odabrali jer je ona prirodni i veoma efikasan predator rakova", objasnio je istraživač Antonio Kasalini.
Plavi rakovi napravili veliku štetu
Svojim oštrim klještima plavičaste boje, kojima vešto otvaraju školjke, plavi rakovi izazivaju ogromne probleme na severoistoku Italije, jednom od vodećih evropskih regiona za uzgoj ovih mekušaca.
Vlasti regiona Emilija-Romanja prošle godine su objavile da je od 2022. godine šteta dostigla gotovo 17 miliona evra. Prema procenama poljoprivredno-ribarskog udruženja Kolodireti, ukupna šteta za celu Italiju iznosi oko 200 miliona evra, a značajno je pogođen i region Veneto.
"Jede apsolutno sve, uključujući i mlade školjke na morskom dnu. U lagunama oko delte reke Po je napravio pravi pokolj", rekao je Davide Sanuli, 64-godišnji ribar i uzgajivač dagnji koji učestvuje u projektu puštanja malih hobotnica.
Plavi rakovi su odlični plivači, mogu da narastu do jednog kilograma i gotovo da nemaju prirodnih neprijatelja.
Projekat "Okto-Blu"
Projekat „Okto-Blu“, koji finansira region Emilija-Romanja, pokrenut je prošle godine sa ciljem povećanja broja hobotnica koje bi se suprotstavile rakovima.
Naučni tim u lučkom gradu Čezenatiku u laboratoriji uzgaja hobotnice u posebnim bazenima. Kada dostignu odgovarajuću veličinu, hiljade jedinki se u velikim plastičnim vrećama prevoze do mora i puštaju u blizini podvodnih grebena, gde su postavljena veštačka skloništa od cementa i gline koja bi trebalo da im pomognu da prežive.
Od juna je pušteno oko 80.000 mladih hobotnica, a do kraja avgusta planira se puštanje još toliko. Istraživači se nadaju da će se barem deo njih uspešno razviti.
"Cilj je da se stvori manja priobalna zajednica koja može efikasnije da se bori protiv plavog raka", izjavio je tehničar za akvakulturu Antonio Kasalini.
Zamisao ima i značajna ograničenja. Obična hobotnica ne živi u plitkim, peščanim i toplijim vodama laguna, gde plavi rak nanosi najveću štetu, pa bi njen uticaj na tim područjima mogao biti zanemarljiv. Istraživači su svesni tog problema.
Drugi stručnjaci smatraju da bi brancin mogao biti efikasniji predator, dok tim sa Univerziteta u Bolonji paralelno proučava i jegulje, koje se hrane jajima rakova.
(EUpravo zato/Phys.org)
