Plate u Nemačkoj i dalje rastu brže od potrošačkih cena, pa su zaposleni u drugom kvartalu ove godine realno zarađivali 1,5 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Podaci Saveznog zavoda za statistiku pokazuju da je rast realnih zarada ipak usporio u odnosu na prvo tromesečje, kada je iznosio 1,8 odsto.
Poslednji put su realne zarade u Nemačkoj zabeležile pad početkom 2023. godine.
"Rast realnih zarada dobra je vest i za zaposlene i za privredu", ocenjuje Malte Libker iz arhive tarifnih ugovora fondacije Hans Bekler.
Ipak, poređenje sa prošlom godinom ne pokazuje celu sliku. Zbog visoke inflacije prethodnih godina kupovna moć građana bila je ozbiljno narušena. U odnosu na drugi kvartal 2019. godine, pre pandemije i kasnijih ekonomskih i geopolitičkih kriza, realne zarade su sada veće svega 0,6 odsto.
Potrošnja građana i dalje slaba
Privatna potrošnja, koja je u stabilnim ekonomskim periodima jedan od glavnih pokretača nemačke privrede, već mesecima ostaje slaba.
Ipak, postoje naznake da bi situacija mogla da se poboljša. Prema najnovijem istraživanju instituta NIM i GfK iz Nirnberga, spremnost građana na potrošnju raste, prvenstveno zbog boljih očekivanja kada je reč o prihodima.
Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi inflacija u trećem kvartalu mogla ponovo da ubrza, dok se rast nominalnih zarada usporava.
"U takvim okolnostima realne plate će, po svemu sudeći, ponovo rasti sporije", ocenjuje Dominik Grol sa Instituta za svetsku privredu u Kilu.
Od aprila do juna nominalne zarade u Nemačkoj porasle su 4,1 odsto, dok su potrošačke cene u istom periodu povećane za 2,5 odsto.
U nekim sektorima plate rasle mnogo brže
Najveći rast nominalnih zarada zabeležen je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde su plate bile veće 8,9 odsto nego godinu ranije.
Sledi sektor energetike sa rastom od 7,6 odsto, dok su zarade u finansijama i osiguranju porasle 7,5 odsto.
S druge strane, plate su sporije rasle u umetnosti i zabavi, 3,4 odsto, obrazovanju, 2,4 odsto, kao i u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, gde je rast iznosio 1,8 odsto.
Posebno će povećanje zakonske minimalne zarade na 13,90 evra po satu od početka godine osetiti zaposleni sa najnižim primanjima.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
