Širom Evrope, udeo troškova rada koji odlazi na poreze i doprinose značajno varira.
Velika Britanija je među zemljama sa najnižim opterećenjem, ali taj zbirni pokazatelj prikriva dublje razlike u načinu oporezivanja rada na kontinentu.
Poresko opterećenje rada presudno utiče na to koliko zaposlenima zaista ostaje "na ruke", ali teret ne snose samo radnici. I poslodavci imaju visoke troškove kroz poreze na zarade i doprinose za socijalno osiguranje.
Tu na scenu stupa takozvani. poreski klin.
On meri koliki deo ukupnih troškova rada odlazi državi, kroz poreze i doprinose, umesto zaposlenom kao neto plata.
Poreski klin u Nemačkoj i Francuskoj oko 50% je viši nego u Velikoj Britaniji, što jasno pokazuje velike razlike širom Evrope.
Koje zemlje najviše oporezuju rad i zašto su razlike toliko velike i šta je poreski klin?
Obuhvata tri komponente: porez na dohodak, doprinose zaposlenih i doprinose poslodavaca. Drugim rečima, ne pokazuje samo koliko radnik zaradi "na papiru", već i dodatni trošak koji poslodavac snosi preko bruto plate.
Prema izveštaju organizacije Tax Foundation za 2026. godinu, poreski klin u 28 evropskih zemalja (članice EU i Velika Britanija) kreće se od 26,4% na Kipru do 50,8% u Belgiji.
Podaci se odnose na 2025. godinu i samca bez dece sa prosečnom platom. Stope variraju u zavisnosti od porodične situacije i visine prihoda.
Zašto je u Velikoj Britaniji niži?
Razlike u oporezivanju rada uglavnom odražavaju način na koji države finansiraju javne usluge i socijalne sisteme.
Nemačka i Francuska imaju modele zasnovane na socijalnom osiguranju, zdravstvo, penzije i socijalna davanja finansiraju se pre svega kroz obavezne doprinose koje dele poslodavci i zaposleni. To povećava ukupno opterećenje rada.
Nemačka ima drugi najveći poreski klin (46,6%), a Francuska je odmah iza (44,6%). U Velikoj Britaniji on iznosi 29,2%, što je treći najniži nivo među posmatranim zemljama.
I Italija (42,5%) i Španija (40,1%) prelaze granicu od 40%.
To znači da je poreski klin u Nemačkoj za 59,4% viši nego u Velikoj Britaniji, a u Francuskoj za 52,7%.
Ekonomista Aleks Mengden iz Tax Foundation navodi da britanska država troši manji udeo BDP-a na javne usluge i socijalnu zaštitu u odnosu na druge velike evropske ekonomije (izuzev Španije).
Uloga PDV-a i lokalnih poreza u Britaniji
Velika Britanija značajan deo javne potrošnje finansira deficitom (oko 5,4% BDP-a u 2025), ali i kroz poreze poput PDV-a i lokalnog poreza na imovinu ("council tax"), što omogućava niže oporezivanje rada.
Mengden takođe ističe da je oporezivanje rada u Nemačkoj umerenije progresivno, pa veći deo stanovništva učestvuje u finansiranju javnih rashoda, što smanjuje destimulaciju za rad kod bolje plaćenih.
Belgija je jedina zemlja gde poreski klin prelazi 50%, dok Kipar, Malta, Velika Britanija, Irska, Hrvatska i Grčka imaju opterećenje manje od jedne trećine.
Prosek EU i Velike Britanije iznosi 38,9%, a u većini članica EU poreski klin prelazi 40%.
Važna je i struktura poreza
Ukupna cifra poreskog klina pokazuje koliko država uzima, ali ne i ko zapravo snosi teret - radnik ili poslodavac.
Na primer, Danska ima najvišu stopu poreza na dohodak (35,3%), ali nešto niži ukupni klin jer su doprinosi za socijalno osiguranje gotovo zanemarljivi (manje od 1%), a postoje i određene novčane naknade.
S druge strane, doprinosi zaposlenih su veoma visoki u nekim zemljama, u Rumuniji dostižu 34,2%, dok doprinosi poslodavaca prelaze 25% u državama poput Slovačke.
Zato ukupna stopa daje samo deo slike, struktura otkriva ko zaista plaća najveći deo.
Švajcarska ima najniže opterećenje
Prema podacima OECD-a, koji obuhvata i dodatne zemlje, poreski klin u Turskoj iznosi 40,3%, u Norveškoj 36,4%, dok Švajcarska ima najniži nivo u Evropi, oko 23%. Jedan od razloga je konkurencija među kantonima i opštinama u određivanju poreza.
Procene Tax Foundation uglavnom su nešto niže od OECD-ovih, delom zbog razlika u metodologiji, uključujući način merenja progresivnosti i socijalnih davanja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
