Naučnici sa Mejo klinike identifikovali su pet biološki različitih podtipova metabolički povezane steatotične bolesti jetre (MASLD), od kojih svaki nosi drugačiji rizik za napredovanje bolesti.
MASLD, ranije poznata kao nealkoholna masna bolest jetre, nastaje kada se u jetri nakuplja previše masti. Procene pokazuju da pogađa oko 30 odsto odraslih širom sveta. Često prolazi bez simptoma, ali kod dela pacijenata napreduje do upale, fibroze, ciroze, raka jetre i potrebe za transplantacijom.
Nije uvek kriva samo težina
Istraživači su analizirali genetske i druge podatke više od 4.600 osoba sa MASLD-om. Posmatrali su enzime jetre, telesnu masu, nivoe lipida, kontrolu dijabetesa i druga zdravstvena stanja, a zatim ih povezali sa genetskim podacima. Uz pomoć računarskog modelovanja izdvojili su pet grupa pacijenata koje dele različite biološke obrasce.
Rezultati objavljeni u časopisu Nature Communications pokazuju da se kod pojedinih ljudi bolest pre svega uklapa u poznatu metaboličku sliku, gojaznost, poremećaj šećera u krvi i druge faktore rizika. Kod drugih, međutim, važniju ulogu imaju nasledne genetske karakteristike.
Posebno je značajno što su određeni genetski podtipovi povezani sa većim rizikom od razvoja uznapredovale bolesti jetre, čak i kod ljudi koji nemaju tipične metaboličke faktore rizika. To sugeriše da sama telesna težina ili prisustvo dijabetesa ne ukazuju uvek na to kako će bolest napredovati.
"Kada se klinički i genomski podaci analiziraju zajedno na ovoj skali, uočite obrasce progresije bolesti koja bi inače ostala skrivena", kaže dr Šulan Tijan, ko-autor i bioinformatičar na Mejo klinici.
Jetra nije jedini organ koji je važan
Istraživanje je ukazalo i na povezanost pojedinih podtipova sa stanjima poput depresije, apneje u snu i migrene. To dodatno podržava ideju da MASLD nije izolovana bolest jednog organa već deo širih metaboličkih i bioloških poremećaja.
Danas se ljudi sa MASLD-om često procenjuju kroz slične kliničke pokazatelje, ali novo istraživanje otvara mogućnost da se pacijenti u budućnosti razvrstavaju i prema biologiji koja pokreće njihovu bolest.
To bi pomoglo lekarima da ranije prepoznaju osobe kod kojih postoji veći rizik od ozbiljnog oštećenja jetre i da preciznije odrede kome su potrebne intenzivnije kontrole ili određeni tretmani.
Poruka istraživanja je jednostavna: "masna jetra" možda više nije dovoljno precizna dijagnoza. Iza istog naziva mogu da se kriju različiti biološki putevi, i različit rizik za zdravlje u budućnosti.
(EUpravo zato/Mejo klinika)
